Roberto Savijano - Poljubac smrti (roman)

Ostaviti posao na nekoliko dana može da bude opasno, jer to znači da si postao meta.

…

Ako želite najbolje svojoj deci, pokazujte im ono najgore.

Roberto Savijano je odrastao u Napulju, u gradu koji vekovima ima svoje razvijeno podzemlje. Opisao je Gomoru, bestseler roman i došao na listu za odstrel. To ga nije zaustavilo da se bavi tim temama, čuvan od specijalaca i menjajući mesto boravka. Sledeći roman je bio o svetskim putevima kokaina. I dva romana – Dečji ribarski brod i Poljubac smrti. Sa ljubavi, žalošću i razumevanjem opisuje sudbinu dečaka od deset do osamnaest godina koji rasprodaju drogu, bave se iznudama, reketiranjem. Nose glavu u torbi i ponosni su na svoju karijeru. Žele da postanu legende i neki od njih će to i postati u Forčeli kojom jedno vreme pouzdano vladaju. Njihovi uzori su filmski junaci od Kuma pa nadalje. Znaju njihove replike. Ako advokat koji je čuven i radi, kada treba, za njih ne prepoznaje tekst, oni ga preziru. Brzi su, inteligentni, neobrazovani, sveznalice. Obraćaju se međusobno nadimcima još iz detinjstva, Keksić, Zubić, Palidrvce, Zmaj… Još uvek su deca, ali moraju da donose značajne odluke i ubijaju kad zatreba. Teritorija je njihova, ali je treba svaki dan braniti. Naoružani su. Pristiže im gomila novca, sam direktor banke ih poziva na saradnju: za petinu prihoda daje im kredit i pere novac. Voze besna kola i još su uvek deca. Ravnopravni su, dele dobit na jednake časti, ali neko organizuje, preuzima na sebe odgovornost, ubija izdajicu tako što ga zadavi pred svima iako je njihov drug i ima dvanaest godina. Teret pada na Nikolasa, Maharadžu, iz njegovog ugla sagledavamo svet. Posveta pisca je: A. Đ. nevinom, ubijenom u 17. godina. A. N. krivom, koji je ubio u 15. godina. Mojoj zemlji ubijenih i ubica.

Poljupci smrti ne dolaze ni iz dobra ni iz zla. Oni postoje, kao što postoje savezi. I uvek ostavljaju ukus krvi.

…

- Maharadža – nastavi advokat Karuco – ti jebeni Cigani sabotiraju nam puštanje voza u rad! Drpaju bakar na trasama Milano-Rim, Milano-Bolonja, Milano-Firenca. U Napulju, na trasi do Salerna. Svuda, na svim kolosecima. Sve živo kradu, u svako doba dana. A kako će inženjer D Elija sprovesti struju za železnicu bez bakra? To će mu sjebati karijeru! Maharadža, moraš da mi skineš s kurca tu bandu i da povratiš ono što im još stoji po skladištima pre nego što i to pošalju u Kinu.

- Što se toga tiče i vi i vaš inženjer možete mirno da spavate, u sigurnim ste rukama.

…

 - Kontakt je u Albaniji, zove se Malen Duda zvani Mario ili Bos, ugovara poslove od četiri do šest, ali on odlučuje kojeg dana. Ja ću sad organizovati kad treba da ideš.

Dobio je oproštaj, stekao poverenje i pristup kokainu, hašišu, marihuani. Sve je dobio.

- Jesi li presvukao gaće, zato što odmah moraš da kreneš.

…

U svakoj paranci postoje samo dva mesta komandanta i podređenog. Vidiš onu stolicu tamo? – pokaza na pozlaćen tron u suprotnom uglu sobe. – To je tron Franciska II Burbonskog, poslednjeg kralja Napulja, i na njemu ima mesta samo za jednog. Onoga koga Bog pozove da sedne na taj tron.

…

- Gledajte ovamo, momci! – doviknuo je zagazivši u vodu. Na internetu je čitao kakao se detonator te bombe - MK2 – aktivira za šest sekundi. Izvukao je iglu i počeo naglas da broji.

Divljak oseti kako mu je neka gusta tečnost zapljusnula lice. Stade da pljucka, pa obrisa oči nadlanicom, taman na vreme da vidi Belog u položaju u kojem ga je ostavio pre nego što mu se vid zamaglio, samo što mu je sad nedostala polovina tela. Medved Ted i Karlitov Put su urlali, ali njemu su izgledali kao pantomimičari – Divljan je privremeno ogluveo od udarnog talasa. Beli je nekoliko sekundi ostao na nogama, a onda se srušio u vodu. Tako je otišao Beli, vođa Kapelonovijevih, žrtva nepouzdanog odbrojavanja i pogrešne informacije. 

Vesna Šejić