Rumena Bužarovska - Moj muž (pripovetke)

-    Zašto ja znam toliko jezika, šta misliš?- govorio im je – Zašto razumem jezike. – On je zaista sam naučio da se sporazumeva na mnogim evropskim jezicima.

-    Pametan si, ajde, znamo. – podbadali su ga prijatelji.

-    Zato što je koren svega makedonski.

Muškarac treba na Balkanu, u Makedoniji, da ima pun novčanik i plaća cehove, obezbedi stan, u kafani uspostavi politički, društveni prestiž porodici, ostane trezvenjak, bude nežan muž, uspešan roditelj, veliki ljubavnik sa ljubavnicama lepoticama, da mu svi zavide i dive mu se; nije mu lako! Moglo se to kada se dobijala dobra, poslušna, čuvarna žena na porodičnim tržištima kapitala. Sada žena ima filmski san da da bude večito voljena, da joj se do smrti udvara taj muž. Jedna od njih ima svoju karijeru, doktor je nauka, ali žena šefa policije. Ako pokuša da nađe ljubavnika i to se neslavno završi, ipak više brine za njegov ugled. Kada ljubav u braku prestane, ako je uopšte i bilo, počinju netrpeljivosti, padaju teške reči, nezadovoljstvo i odsustvo empatije za bilo koga. Ta žena je nesrećna, prekomerno ljubomorna, ne voli svoju decu, gadi se svoje majke, poneka sklona piću, aferama. Kako sa tim izaći na kraj? Neki muž bije, udara rukom u sto, psuje, treba biti autoritet, ali ima i onih tolerantnih plačljivih, onih koji traže u ženi majku. Ne zna se ko je u ovoj zbirci jedanaest pripovedaka Moj muž Rumene Bužarovske manje voljen i trpljen po navici. Samo jedna voli i pati, ali njen muž je pokojni. Nema nimalo zanosa, samo gola nezadovoljena strast, sve su prosečne i banalne koliko god iskreno nezadovoljne i nesrećne. Muževi su uspešni, kupuje se komotno, pripada se nekoj višoj klasi. Junakinje pripovedaka su surovo iskrene, sklone skaradnim rečima i opisima, nije to uvek prijatno pročitati, ali situacija je realna i proza rado čitana, hvaljena.

Iako je ginekolog, moj muž pokušava da se predstavlja kao umetnik, a to je samo jedna od stvari koje me kod njega nerviraju.

…

Sin je bio prisutan kada me je ćerka tako surovo napala, iz ljubomore, sigurno, budući da se takmiči sa mnom a sama nije kreativna. Misaono je ograničena i nije tako lepa kao ja. Sin je rekao ćerki da ne priča gluposti, ali je to sa njegove strane bilo isto tako kukavički kao i uvek.

…

Luka bi počeo da vrišti. Široko bi otvorio usta. I obojica bi počeli da viču. Moj muž je bio toliko oduševljen Lukinim drečanjem da je počeo da lupa i kad Luka nije kod kuće. Sedeo bi za radnim stolom i odjednom bi počeo da lupa. Svako to njegovo lupanje kao da me je udaralo direktno u potiljak.

…

Nije debela, ima lep taman ten, pune usne i zelene oči. Kad bi se našminkala i doterala, sigurno bi mogla da bude dopadljiva – to sam komentarisala i sa drugim koleginicama i kolegama. (institut, doktorke nauka)

Vesna Šejić