Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Salman Ruždi - Tlo pod njenim nogama (roman)

Čitaj

16. 01. 2020. u 10:00h Beograd, Srbija

Salman Ruždi - Tlo pod njenim nogama (roman)

Ruždi S., Tlo pod njenim nogama, Vulkan, Beograd, 2019.

Salman Ruždi - Tlo pod njenim nogama (ilustracija)

 

Oduvek sam, od dana do kojih dopiru moja najranija sećanja, najviše žudeo da budem dostojan sveta.

Svaki put kada, čikajući zlo, izađem čitav, to je kao da dokazujem makar samo sebi da loši momci i dalje izgube pokoju bitku, da čak mogu da imaju i čitavu lošu seriju?

 

Tlo pod njenim nogama je stih pesme glavnog junaka i naslov romana Salmana Ruždija. Junaci ovog romana su vođeni starogrčkim, hinduističkim, budističkim bogovima, Alahom, Hristom i porodičnim demonima, tako da nije čudan ni jedan preterani događaj koji im se dešava. Susrećemo sva čuda: blizance, samoubice, masovne ubice, slavu i bes, moć i poraz, a junaci poseduju izvanredne talente. Amer nam priča o svetu kao i ljubavnom trouglu u kome on igra sporednu ulogu, ako zamisli da je Vini Aspra ona koju žele da osvoje on i Osmus Kamo, onda je on u toj vezi povremena ljubavnica. Amer je čuveni foto-reportera koji je prošao sva ratišta i više strahota video, nego što je zabeležio. Vina Aspre čijom tragičnom smrću i počinje roman je imala burno, bolno detinjstvo, koje ju je nagnalo na nepoverenje i samostalnost, a dat joj je anđeoski glas kojim je osvojila mase obožavatelja. Osmus Kamo je nadareni kant-autor i njegove pesme je Vina digla do zvezda. Kada je ta veza počela, Amer je imao osam godina, Vina dvanaest, a Osmus osamnaest, bili su u Bombaju. Priča počinje u Indiji koja je stekla samostalnost, te su odabrani, pomagači kolonijalnoj vlasti da opstaje, počeli da siromaše i bivaju nevažni. Na scenu stupaju besprizorni, beskrupulozni novi bogataši koji imaju privatne vojske i stiču ogromni kapital koji im kupuje političku moć i ubedljivost da ih narod izabere na svoju sopstvenu štetu. Potom junaci odlaze u London, nekadašnju prestonicu. Velika Britanija tada uz Ameriku kreće u ratove po Indokini. To stvara novu duhovnu klimu među mladima. Piratski brodovi plasiraju muziku koja ne odgovara zvaničnim medijima i to je početak slave Osmusa Koma, a prilika piscu da opiše stanje duhova i poljuljano poverenje mladih u budućnost. Na kraju se svi nalaze u Njujorku i stiču slavu, a onda upoznajemo i umetničku scenu kao i pozadinu slave, menadžere, podvale, čuda promena ličnosti. Na kraju se pojavljuje priča o bombama koje izazivaju zemljotrese onde gde Velikoj Sili odgovara. Teorija zavere, kao i ironija je začin dobre literature.

 

Imperijalni vladari koji bi posmatrali varvarsko ponašanje rulje mogli bi samo biti razočarani upornom zaostalošću onih kojima su vladali tako dugo i tako mudro.

U bolnim snovima koje naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije, odmetnike, čudake .Dajemo ogromne novce da bismo u pozorištu ili bioskopu, gledali ono što sebi zabranjujemo, ili čitali između tajnovitih korica knjige. Naše biblioteke, naša stecišta zabave kazuju istinu; skitnica, razbojnik, buntovnik, lopov, mutant, izgnanik, delikvent, đavo, grešnik, krijumčar, maska: da u njima ne prepoznajemo svoje najmanje zadovoljene potrebe, ne bismo ih iznova izmišljali, na svakom mestu, na svakom jeziku, u svako vreme.

Mi smo imali tu privilegiju da izbliza posmatramo neke od najboljih - najbolje među najboljima članove plejade slavnih varalica. Stoga, nas nije lako impresionirati, mi od svojih javnih lupeža zahtevamo varanje na najvišem nivou. Videli smo i previše, a ipak hoćemo da nas nasmeju i da u neverici zavrtimo glavom; oslanjamo se na prevarante da probude naše čuđenje, uspavano preteranošću našeg svakodnevnog života.

Počeo je da zazire od Engleske, ogrezle u misticizam, začarane i obamrle od dejstva opojnih droga, zanesene stranim bogovima. Ovakva Engleska u kojoj starci uništavaju mlade, šaljući ih u smrt u zabačene krajeve sveta, izbor je zla, a zauzvrat mladi uništavaju sami sebe. U suštini je osećao odbojnost, ali na samo prema ratu već i prema brutalnoj društvenoj ptotivteži koja će se s vremenom pojačati. Čitavo njegovo biće bunilo se protiv uzaludnosti, štete i samopovređujućih rana, šarenih jakni, ispiranja mozgova raznim budalaštinama, prijemčivosti za gurue i razne druge prevarante, odbacivanje razuma i utapanje u pakao slasti.

 

Vesna Šejić