Salman Ruždi - Tlo pod njenim nogama (roman)

Oduvek sam, od dana do kojih dopiru moja najranija sećanja, najviše žudeo da budem dostojan sveta.

…

Svaki put kada, čikajući zlo, izađem čitav, to je kao da dokazujem makar samo sebi da loši momci i dalje izgube pokoju bitku, da čak mogu da imaju i čitavu lošu seriju?

Tlo pod njenim nogama je stih pesme glavnog junaka i naslov romana Salmana Ruždija. Junaci ovog romana su vođeni starogrčkim, hinduističkim, budističkim bogovima, Alahom, Hristom i porodičnim demonima, tako da nije čudan ni jedan preterani događaj koji im se dešava. Susrećemo sva čuda: blizance, samoubice, masovne ubice, slavu i bes, moć i poraz, a junaci poseduju izvanredne talente. Amer nam priča o svetu kao i ljubavnom trouglu u kome on igra sporednu ulogu, ako zamisli da je Vini Aspra ona koju žele da osvoje on i Osmus Kamo, onda je on u toj vezi povremena ljubavnica. Amer je čuveni foto-reportera koji je prošao sva ratišta i više strahota video, nego što je zabeležio. Vina Aspre čijom tragičnom smrću i počinje roman je imala burno, bolno detinjstvo, koje ju je nagnalo na nepoverenje i samostalnost, a dat joj je anđeoski glas kojim je osvojila mase obožavatelja. Osmus Kamo je nadareni kant-autor i njegove pesme je Vina digla do zvezda. Kada je ta veza počela, Amer je imao osam godina, Vina dvanaest, a Osmus osamnaest, bili su u Bombaju. Priča počinje u Indiji koja je stekla samostalnost, te su odabrani, pomagači kolonijalnoj vlasti da opstaje, počeli da siromaše i bivaju nevažni. Na scenu stupaju besprizorni, beskrupulozni novi bogataši koji imaju privatne vojske i stiču ogromni kapital koji im kupuje političku moć i ubedljivost da ih narod izabere na svoju sopstvenu štetu. Potom junaci odlaze u London, nekadašnju prestonicu. Velika Britanija tada uz Ameriku kreće u ratove po Indokini. To stvara novu duhovnu klimu među mladima. Piratski brodovi plasiraju muziku koja ne odgovara zvaničnim medijima i to je početak slave Osmusa Koma, a prilika piscu da opiše stanje duhova i poljuljano poverenje mladih u budućnost. Na kraju se svi nalaze u Njujorku i stiču slavu, a onda upoznajemo i umetničku scenu kao i pozadinu slave, menadžere, podvale, čuda promena ličnosti. Na kraju se pojavljuje priča o bombama koje izazivaju zemljotrese onde gde Velikoj Sili odgovara. Teorija zavere, kao i ironija je začin dobre literature.

Imperijalni vladari koji bi posmatrali varvarsko ponašanje rulje mogli bi samo biti razočarani upornom zaostalošću onih kojima su vladali tako dugo i tako mudro.

…

U bolnim snovima koje naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije, odmetnike, čudake .Dajemo ogromne novce da bismo u pozorištu ili bioskopu, gledali ono što sebi zabranjujemo, ili čitali između tajnovitih korica knjige. Naše biblioteke, naša stecišta zabave kazuju istinu; skitnica, razbojnik, buntovnik, lopov, mutant, izgnanik, delikvent, đavo, grešnik, krijumčar, maska: da u njima ne prepoznajemo svoje najmanje zadovoljene potrebe, ne bismo ih iznova izmišljali, na svakom mestu, na svakom jeziku, u svako vreme.

…

Mi smo imali tu privilegiju da izbliza posmatramo neke od najboljih - najbolje među najboljima – članove plejade slavnih varalica. Stoga, nas nije lako impresionirati, mi od svojih javnih lupeža zahtevamo varanje na najvišem nivou. Videli smo i previše, a ipak hoćemo da nas nasmeju i da u neverici zavrtimo glavom; oslanjamo se na prevarante da probude naše čuđenje, uspavano preteranošću našeg svakodnevnog života.

…

Počeo je da zazire od Engleske, ogrezle u misticizam, začarane i obamrle od dejstva opojnih droga, zanesene stranim bogovima. Ovakva Engleska u kojoj starci uništavaju mlade, šaljući ih u smrt u zabačene krajeve sveta, izbor je zla, a zauzvrat mladi uništavaju sami sebe. U suštini je osećao odbojnost, ali na samo prema ratu već i prema brutalnoj društvenoj ptotivteži koja će se s vremenom pojačati. Čitavo njegovo biće bunilo se protiv uzaludnosti, štete i samopovređujućih rana, šarenih jakni, ispiranja mozgova raznim budalaštinama, prijemčivosti za gurue i razne druge prevarante, odbacivanje razuma i utapanje u pakao slasti.

Vesna Šejić