Siniša Kovačević - Reka sa četiri ušća (roman)

Zna đubre sa fukarom i polusvetom.

…

Držiš li dve stvari iznad zakona, Boga, ukoliko veruješ u vlastitu savest, ništa ti ne mogu ni kopita, ni pendreci, čelične gusenice.

…

Sinovi obično ne nasleđuju poroke svojih očeva. Ako je otac kući dolazio pijan, sin neće; ako je otac iznosio ikonu na pijacu, sin ju je vraćao.

Dokle će se na ovim terenima živeti iz inata? Ovaj roman je iz inata. Poslednja rečenica u knjizi je Tako ja pišem, i hrabro je lično knjiga objavljena u 3000 primeraka. Siniša Kovačević je u romanu Reka sa četiri ušća doveo svoga junaka Vojina Stojanovića iz Kanade posle skoro dvadeset godina u Zemun. Tamo je pobegao jer mu je majka Hrvatica, otac Srbin i to ih je razdvojilo, jer je bio lekar i donosili su mu na krpljenje izranjavljene mladiće, a on nije imao ni opremu, ni materijala, jer mu se ljubav udala za kriminalca, a žena sa kojom je imao kćerku zapala u tešku narkomaniju i još je dobio  poziv na front. Tih dvadeset godina je njega, iako je pun para, priznanja, zavodljiv, spreman da se potuče, lekar sa objavljenim studijama, saradnik američke vlade, skoro idealan, učinilo nespremnim da se snađe u novostvorenoj društvenoj klimi. To je mera koliko smo mi za to vreme na sve pristali, ponizili se, izgubili dostojanstvo, postali potkupljivi, preplašeni (ne može šut sa rogatim), kolektivno nemoralni. On ne zna da ne treba verovati ni najboljem prijatelju, ni voljenoj ženi koju nije prežalio i kao vitez bi je otimao. Vratio se da zbrine oca u poslednjim danima, osvoji ponovo ljubav, natera kćerku da ga zavoli i nađe svoju majku koja je negde u Hrvatskoj. Otac mu je umro nekoliko meseci pre, o ljubavi ne treba ni govoriti, majka je u Zagrebu rodila blizance, koje će zavoleti, možda su mu čak i rođena braća, kćerka je talentovana muzičarka i ima svoj pank bend. Roman je po tematici priča o kriminalu politike. Sve se oduzima, zgrće, krade, laže. Kada postoji mogućnost da se laž razotkrije, lako se donose odluke da se ubije i onaj ko je na smetnji i svoj čovek. Priča je i o Zemuncima, ribarima, brici, popi, potkupljivom advokatu, mladoj zanosnoj advokatici, policajcu koji je plaćeni ubica, partijskim potrčcima. Naići ćemo na idilične opise zora nad Dunavom, lepote, ljubavi, ribarskog prijateljstva, citata poezije romantizma kao kod Mome Kapora; mnoštvo neočekivanih akcija i autentičnih junaka i bogatstvo jezika i psovki na mestu.

Austrijanci su zgrade i osnovne škole i gimnazije završili devetsto četrnaeste, pred sam početak Velikog rata. Ako se nešto moglo zvati bačenim novcem, pogrešno investiranim, to su bile te dve divne palate. Naravno, sa stanovišta jednog Austrijanca ili Mađara.

…

Da se, kako mu je govorio otac, u ljubavi i u kokošijoj supi sa rezancima ne sme imati mere. Ljubav se ne baždari, ona se neguje i pazi, kao alkoholizam.

…

Sve što ste imali, a što je znalo da operiše, svira, zavari, vozi autobus…pobeglo vam je. Vas će kad skinete te policajske i cariničke uniforme, lečiti pijavicama, brica će vam vaditi kutnjake.

…

-    Zašto ga niste uhvatili, pa ja mogu da vam ga crtam.

-    Zato, gospodine, što nije obavio ono što mu je rečeno, a pritom je i viđen i, čini se tučen…Ili će ga poslati negde na dugo, ako im je bitan, ili će ga poslati na zauvek, ako nije…

…

Puštao ih je da se vojvodaju i serdare, znajući kakva su govna, držao je tako u šaci i one koji su im te titule prodavali, koji su ih krčmili kao seoski mesar kavurmu.

Vesna Šejić