Sinkler Luis: To je ovde nemoguće (roman)

Roman Sinklera Luisa se tematski bavi detaljnom analizom diktature, napisan je 1935. godine. Opisan je liberal, Džesapar Doremus, vlasnik lokalnog časopisa u provincijskom gradu, njegova porodica, sudbina dok je diktatura dolazila na vlast i za vreme trajanja novonastalih društvenih odnosa.

Baz Vindrip pobeđuje na izborima obećavajući opštu zaposlenost, svakom građaninu pet hiljada dolara i oduzimanje kapitala bogatašima. Hvalisav je, primitivan, sveprisutan, seljački duhovit, i osvaja i one koji mu veruju i one kojima je zabavan. Zabava ubrzo prestaje kada se svi nezaposleni smeste u radne logore i rade za tri dolara, a oni koji su zaposleni bivaju otpušteni i pristaju na bilo koju platu. Zatvaraju se univerziteti, otvaraju dvogodišnje politehničke škole, koje svaki bistar momak može da završi. Svaka intelektualnost je prognana, i na kraju dolazi do spaljivanja knjiga. Za sprovođenje takve politike je potrebna masovna fizička snaga. Osnivaju se vodovi karposa kojima je sve dozvoljeno, a oni se regrutuju iz redova ljudi sumnjivog morala. Kasnije je sve lako. Zavlada strah, otpuštanje sa posla, otvaranje logora i ubijanje bez presude. Bogataši od kojih je trebalo uzeti materijalna dobra i podeliti narodu postaju tri puta bogatiji. Štampa je tu da objavljuje samo ono što slavi vlast. Uvek se pitamo kako je to moguće? Zašto ljudi trpe očigledno zlostavljanje? Svi će na kraju doći na red i najagilniji karposi, stižu do zatvora. Uvek se želi oteti više, biti na većem položaju, vlada zavist, doušništvo, korupcija. Čovek je ponižen, na bilo kom mestu u društvenoj lestvici. Pisac ima odgovor: Svaki čovek je kralj dok god ima nekoga da ga gleda s visine.

Za jedan broj književnih junaka pisac daje detaljan spisak lektire koju rado čitaju, nije taj društveni eksperiment proizvod neobrazovanih. Za nekog stranog novinara sve izgleda idealno, uvek ima onih koji će se boriti za karijeru bez moralnih skrupula. Da bi se dobilo mesto vrhovnog sudije, više nije neophodno imati i odgovarajući fakultet.

Poslednji izbori u SAD su ponovo doveli do popularnosti ovog romana.

Milioni su čuli na radiju te večeri zvanično obaveštenje da je, da bi se sprečili misteriozni zaverenici, verovatno boljševici, biskup Preng bezbedno sklonjen u okružni zatvor. A uz to i ličnu izjavu predsednika Vindripa da je ispunjen radošću što je bio u prilici da „spase od pokvarenih agitatora svog prijatelja i mentora, biskupa P. P. Prenga, jer se nijednom živom čoveku ne divi koliko njemu“

 ...

Dorenmus je počeo da uviđa biologiju diktature, svih diktatora. Opšte zaziranje, malodušno odricanje vere, isti metod hapšenja – iznenadno lupanje na vrata kasno u noći, policijski vod upada, udarci, pretraživanje, opscene psovke upućene uplašenim ženama, trećestepeno prepucavanje mladih zvaničnika, prateći udarci i zatim formalno prebijanje, kada je zatvorenik prinuđen da broji udarce dok se ne onesvesti, leprozni krevet i kiseli gulaš, čuvari koji u šali pucaju pored zatvorenika koji veruje da je stiglo njegovo pogubljenje, usamljničko čekanje da se sazna šta će se desiti, dok ljudi ne polude i obese se.

... 

Oni su planirali, ti idealisti, da isprave, što pre, greške brutalnosti i pokvarenosti među državnim službenicima. Oni su gledali narastanje kapro umetnosi, kapro učenja, apsolutnog i stvarnog, lišenog tradicionalnog snobizma starih univerziteta, neustrašivih sa onom omladinom, i samo još lepših zato što su „korisni“. Bili su ubeđeni da je karpoizam komunizam očišćen od strane dominacije i nasilja i poniženja vladavine mase, monarhizam sa odabranim junakom naroda za monarha; fašizam bez otimačine i sebičnih vođa; sloboda sa redom i disciplinom; tradicionalna Amerika bez suvišnog provicijalnog kočoperenja. 

 Vesna Šejić