Šta ima iza vesla?

TV serija „Na veslu priča“ prerasla je iz eksperimenta za šest godina u ozbiljnu kinematografsku antologiju srpske književnosti, angažujući čak 54 autora različitih generacija u 10 lokalnih sredina, književnih scena zemlje bogate nevidljivim duhom. Autori serije u ruke nekih od literarno najtalentovanijih stvaraoca stavljaju veslo da upravljaju tim minijaturnim svetom na vodi dok pričaju svoje originalne kratke priče posvećene prirodi. I gledaoci mogu da vide, čuju i osete atmosferu naše prirode, njenu originalnost i vekovnu vrednost. Redak usud spajanja lepota duha i prirode.

O seriji u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“, a koja se ekskluzivno emituje na javnom servisu RTS, govore eminentni predstavnici stručne javnosti i autori serijala u prvoj premijernoj epizodi „Iza vesla“. TV serija „Na veslu priča“ emitovaće se svakog dana sem nedelje na RTS3 i RTS Svet, a od 8. oktobra na redu je emitovanje premijera beseda na veslu iz Vojvodine, iz Zrenjanina, Pančeva i Kanjiže. Seriju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, kao i brojne lokalne samouprave.

Po rečima profesorke Milene Dragićević Šešić: „„Na veslu priča“ ima ogromnu tržišnu vrednost, mereno objektivnom vrednošću javnog dobra. Pored ekološkog aspekta, ova serija je važna pre svega iz kulturoloških razloga.“

Novinar i kritičar Milan Vlajčić smatra: „To je zapravo jedna priča o Srbiji, koja ima svoje priče, svoje legende i svoje izmišljotine. Kad se to sve pogleda, jedno po jedno, onda čovek vidi koliko smo mi zanimljiv svet i kako ceo ovaj ciklus ostavlja jedan veliki dokument o nama danas.“

Profesor Mihajlo Pantić smatra da je prirodno da se serija naslanja na bogatu tradiciju usmene književnosti, jer „generalno gledano, pisci uvek ćućore sa sobom, ispituju zvučni potencijal rečenice.“

Dr Igor Perišić iz Instituta za književnost rekao je: „Serijal „Na veslu priča“ višestruko je inovativan i značajan za našu kulturnu sredinu, kako u žanrovskim pomeranjima, i u izvesnom iskoraku društvenom ka angažovanosti književnosti i medijskog reprezentovanja književnosti, tako i u smislu deinstitucionalizacije samog književnog i kulturnog života.“

Gojko Božović, pesnik i urednik „Arhipelaga“ smatra da serija „pokazuje koliko je književnost vitalna, i koliko njen glas danas ima šta da nam kaže važno. Danas se mnogo brblja, a jako se malo priča.“

Miroslav Cvetković, Instruktor i muzički producent, „Na veslu priče“ vidi kao „kratke segmente  kvalitetnog života koje je neko preneo u priču“ i zaključuje: „Autorska muzika se savršeno uklopila, prateći sliku i priču, dočarava  ambijent i stvara dodatnu sliku koja nam pomaže da doživimo priču, da osetimo emocije, najvažnije za svaku umetnost.“

Direktor fotografije dr Nebojša Bašić smatra da je format „pitak za sve generacije“ jer: „Ta interakcija sa prirodom stimuliše gledaoca, a verovatno i protagoniste, deluje opuštajuće i inspirativno. Mislim da je moj kolega Časlav Petrović izuzetno dobro iskoristio to okruženje i u odnosu na priče uspeo da zabeleži na funkcionalan način, i podsvesno uvede gledaoca u taj svet o kome priča priča.“

Reditelj i urednik RTS Miodrag Zupanc na osnovu gledanosti smatra da su „gledaoci željni ovakve vrste programa“ te da „ovaj program javnog servisa bukvalno ulazi u borbu za duše i za održavanje duha Srbije.“

Reditelj, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; dizajn: Zoran Mujbegović; montažer: Milan Pejnović; spiker: Aleksandar Novaković; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Produkcija: Šta hoćeš 2018.

TV seriju podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i lokalne samouprave.