Stefan Bošković – Ministar (roman)

Onaj što se pazi prvi strada.

…

Svaki ministar je neuspjeli rukavac svoje profesije.

…

Svi se nalazimo u vladavini zajma, srazmjerno mjeri pozajmljenog kapitala.

Stefan Bošković (1983) u romanu Ministar piše o vrhu izvršne vlasti. Ja sam Valentin Kovačević, ministar kulture Crne Gore. Diplomirao sam dramaturgiju i magistar sam komparativne književnosti.  Ambicija mu je bila da bude pisac poput Gombroviča, Kiša; ali je talenat izostao. Bio je dekan Fakulteta dramske umetnosti, ima četrdeset dve godine, stalnog šofera već osam godina, dug staž u visokim redovima državne administracije. Roman ima devet poglavlja, devet krugova njegovog danteovskog pakla. Ali nije toliko ugrožen, jedan je od piona čoveka od vrhovne vlasti, što će tek na kraju shvatiti. Desilo se da je u samoubilačkom umetničkom performansu bio egzekutor. Nije bio dovoljno oprezan. Neki čekaju njegovu fotelju, uživaju u njegovoj nezavidnoj situaciji, dodvoravajući mu se još uvek. On sedi na dve stolice, ministar je, ali je spreman da postane nešto u evropskoj administraciji, špijun, begunac u zemlje sa uređenim načinom života. Skoro priželjkuje da prihvate njegov otkaz, ali je vladar raspoložen da ga podrži, takav sa mrljom mu je potreban, lak za upotrebu. Poreklom je iz policijske porodice. Kontra lik u romanu mu je školski drug i uspešan biznismen, poreklom iz istog sela. Sukobi njihovih porodica teku još od Golog otoka. Mogla bi se scena na kojoj on egzistira okvalifikovati kao skorojevićka od ponašanja do citata, stavova, garderobe, raspusnog ponašanja koje je posebno opisano u diplomatskoj poseti Azerbejdžanu. Korupcija se svodi od pozajmice ličnog aviona do poklon zabave sa finim prostitutkama na Luštici uz kokain. Jedna je upravo magistrirala u Zagrebu, a druga prati savremenu književnost, treba biti u toku, a ničim se ne može lakše doći do velikog novca. Neispunjena očekivanja će platiti tako što će ga pretući dva Rusa. Iz propalog braka je dobio dva neprijatelja koja će prezirati njegove greške i obznanjivati ih u štampi: bivša i njen drugi muž. Razlaz je došao tako što je ona opozicionarka, a on se odlučuje za karijeru kroz partiju. Ništa od toga nije dovoljno autentično, deluje pozerski i dovodi do nesigurnosti koja se odražava u njegovim mučnim snovima. Tako je u romanu opisana politička situacija bitnih faktora u zemlji. Svi gresi, površnosti, karijerizam i zloba su kroz likove i njihove pozicije predstavljeni. Realizam ili satira, zavisi od načina čitanja i svesti o prostoru koji je opisan, a široko je balkanski i mnogima prepoznatljiv.

Kod Cetinjana je postojala neobjašnjiva ideja o velikom sebi, pa su se u jednom trenutku i poistovjetili s božanstvom.

…

Projekti s kojima su umjetnici i preduzetnici aplicirali objašnjavalo je cjelovitu nedoraslost umjetničke javnosti, nesposobne da se izbori sa osnovnim administrativnim preprekama, koje smo sveli na nivo jasan kromanjoncima.

…

Plava (očeva) uniforma uvijek okačena o stolicu, učila me je lojalnosti.

…

Nosila je sječivo u pogledu kojim je kidala sve što bi joj se našlo na putu.

Vesna Šejić