Stojan Novaković - Kaluđer i hajduk (roman)

U svemu pozitivan i kombinator, hladan i proračunat, Gvozdenović je imao vrlo tamne poglede na tadašnju srpsku politiku. Kao i drugi trezveni ljudi onog vremena, Gvozdenović je posle boja na Zlatici 1443, posle Segedinskog mira 1444, posle pogibije kralja Vladislava na Varni 1444, i posle poraza Janka Sibinjanina na Kosovu 1448 video da Srbija kao država živi na belom hlebu i da od nje nema ništa.

…

Čim je zauzeo grad, on zapovedi da se pozatvaraju sva gradska vrata, ostavivši otvorena samo jedna. Onda izda zapovest svima kućnim starešinama da na ona jedna otvorena vrata izađe svaki starešina i da izvede svoju čeljad, muško i žensko, ostavivši kod kuće sve što ima. Sultan Mehmed sam stane na vrata, a Novobrđani počnu prolaziti jedan po jedan. Sultan je sam odabirao na jednu stranu ljude, na drugu momke, a na treću ženskadiju. Za najodličnije od ljudi zapovedio je da se odmah pogube; za 700 ženskih naredio je da se predadu njegovim vojnim starešinama kao nagradu vojsci, a momke je uzeo u janičare i odmah je naredio da se pošlju u Malu Aziju preko mora, gde se janičari uče i za vojevanje spremaju.

Stojan Novaković (1842-1915) je naš čuveni istoričar, diplomata, tri puta povremeno ministar prosvete, jednom unutarnjih dela, osnivač Narodne biblioteka, muzeja, zakona koji će štititi kulturu, akademik. U kasnoj dobi svoga života je objavio 1913. roman Kaluđer i hajduk gde opsuje zadnje dane samostalnosti Srbije pod vlašću Đurađa Brankovića u periodu 1450-1456. U svom bavljenju istorijom taj period mu je bio zanimljiv, njime se najviše bavio i to je verovatno povod i za pisanje romana. Napisan je starinski u vreme Bore Stankovića, Petra Kočića i Dučića, takvog procvata naše književnosti. Namera je bila sem da se oživi to vreme koje se ne sme zaboraviti i da se čitaoci opomenu jer opet dolazi vreme kada se čast i sloboda mora braniti. Sultan Mehmed je osvojio Carigrad i sledeći cilj mu je bio Beograd. Dilema velmoža i samog Brankovića da li se dogovoriti sa Turcima, privoleti se njihovoj volji i spasiti šta se može, ili sarađivati sa zapadom koji očekuje da se pređe na katoličanstvo. Neki bi da se bore po svaku cenu svesni sile sa kojom se mora uhvatiti u koštac. Mesto radnje je Toplica odakle će sila i nastupiti i pratimo dve porodice: jedno je porodica Gvozdenovića, bogatija i uglednija čiji poglavar je spreman da uzme tuđu veru da bi sačuvao imanje i moć, a drugo su Pletikosići - siromašniji, ali pošteniji i junaštvu skloni. Pisac nas uvodi i u ljubavne zanose među mladima tih porodica koji se ne mogu ispuniti jer nije vreme za ljubav i sreću. Tu se pojavljuje i idealni kaluđer zaštitnik pravoslavlja do poslednjeg daha. Da se na pomoć Evrope nije moglo računati, pisac nam daje pregled političke situacije:

U taj mah ni vladaoci se u Evropi nisu desili kako bi spram velikog zadatka trebalo. Engleska i Francuska su bili u međusobnoj zađevici i u međusobnom nepoverenju; u Španiji je bio vladalac bez vrednosti; u Navari su trajali, takođe, unutrašnji razdori; Nemci su bili nesložni i bezvoljni. U Ugarskoj je kralj bio dete, a vlastela su bila razjedinjena najvećim nesuglasicama i krvavim rasprama. Od italijanskih gospodara milanski gospodar Franjo Sforci beše 30. avgusta 1954. zaključio opšti savez sa sultanom Mehmedom, te niko drugi iz Italije ne smejaše dići se protiv Turaka.

Posebno je vešto opisana bitka za Beograd gde je Sibinjanin Janko pokazao hrabrost i organizacione sposobnosti da je sultan Mehmed računajući na sigurnu i laku pobedu morao da pobegne sa bojnoga polja ranjen. Na kraju je i epilog gde Kojadin Gvozdenović, sadašnji iguman Kalistrat obilazi grobove svojih prijatelja i polako se oprašta sa životom. On je odlučio da spašava narod i pravoslavlje iz manastira, dok je njegov drug iz detinjstva Dragoš Pletikosić oružjem branio čast naroda, prvo sa svoga praga, a posle i iz šume do poslednjeg daha.

-    Šta vi mislite o miru, oče Kalistrate – upita Dragoš.

-    Hvalim Boga te sam star, i stoga ga neću dugo uživati.

Vesna Šejić