Strogo kontrolisani vozovi (Ostře sledované vlaky, 1966.)
„Moje ime je Miloš Hrma. Ljudi se obično smeju zbog mog prezimena. Ali, mi smo čuvena porodica.“
Kako to izgleda kad za svoj prvi igrani film dobiješ Oskara? Počnu da ti zavide, naravno. I da te mrze, pomalo.
Železnička stanica u češkom gradiću, vreme nemačke okupacije, mlađani, malo smotani ali dobroćudni Miloš kreće očevim stopama i počinje da radi na železnici. Uz njegove zgode i nezgode, neuspela erotska iskustva izmešana sa otporom fašizmu, niz fantastičnih likova koji defiluju obogaćuje priču.
Izuzetna knjiga Bohumila Hrabala mladom Jiržiju Mencelu pruža mogućnost da izatka prefinjenu filmsku priču, u oblande humora uvijenu kritiku zaparložene provincijske svesti. Perfektan film, češki precizan ali isto tako češki šarmantan, uz savršenu crno belu fotografiju Jaromíra Sofra (tek drugi igrani film), utapa gledaoca u kišnu jesen 1944. Nemci su još uvek tu mada, i tome se nazire kraj. Miloš kroz sve to prolazi posmatrajući i učeći. Odluke koje donosi nisu lake ali, da su lake ne bi njemu ni zapale da ih donese.
Heroj se postaje samo jednom.
A dalja sudbina Jiržija Mencela? Da li je bilo prerano šaliti se sa nemačkom okupacijom (ne zaboravite, “Alo, alo” je nastao skoro dve decenije kasnije)? Što je mnogo bitnije bilo u tom trenutku, da li je neko u tome prepoznao češki komunizam (1968. je tek trebalo da se dogodi)? Dobitnika Oskara ne možeš tek tako skloniti ali ga možeš na različite načine “usmeravati” šta i kako da snima.
Strogo kontrolisani vozovi (Ostře sledované vlaky, 1966.) - ceo film
Na kraju, da ne zaboravimo, protivkandidat za Oskara su bili “Skupljači perja”. Ono kad ti se dogodi pogrešna godina…
Časlav Petrović
