Svetislav Basara - Kontraendorfin (disertacija)

Naši savremeni pisci i pesnici su radioaktivni otpad, čist biohazard.

…

Nemoguće je danas – a tek je bilo nemoguće u periodu između dva rata – sa stoprocentnom izvesnošću odrediti ko je u srpskom književnom zverinjaku muško ko žensko. Ko opet nešto treće.

Ako nismo imali Rablea kada mu je vreme, sada možemo da ga nađemo u delovima romana Svetislava Basare Kontraendorfin. Roman se kreće između kafanskih čaršijskih ogovaranja, groteske, humora, opisa kulturne politike, ratne situacije koja nas je bila zadesila, neobičnih objašnjenja zašto nas je sve to zadesilo. Dobar deo romana je dijalog između Kaloperovića, piščevog alterega,i Stojkovića, koga smo već upoznali u prethodnom romanu. Stojković je taj koji ima svoje neočekivane stavove, a pisac polaguje. Naziv romana je: žlezda naroda Jugoistočne Evrope, jedinstven slučaj, ekstremna anatomija, one luče kontraendorfin hormon nesreće i smutnje, otuda su jad, beda i čemerna istorija tih naroda, naročito našeg, posledica hormonalnog poremećaja, a ne vekovnog ropstva i nepravde. U romanu (disertaciji) vrvi od citata, pre svega Andrića, pa i drugih autora od srednjevekovnog iskušenika, pa do Gazdanova. Andrić je glavna meta poruge, citati su probrani da pokažu ispraznu blagoglagoljivost. Nije toliko delo Andrića ismejano, sem što je stavljen akcenat na nabijanje Radisava na kolac sa vidnim poznavanjem anatomije i skoro seksualnim nabojem, koliko se pretresa njegova politička koristoljubivost, a zna se da je kod nas politika ipak osnovna odrednica. Milovan Đilas sa streljanjima je takođe tema. Sa druge strane sudbina prijatelja koji pođu pored sena smrti je protivteža svim ismevanim likovima. Basara je često u romanu progovorio rečnikom ološa i polusveta, koristeći bogatstvo naših psovki. Kaloperović se jada na razne boleštine, piće i nekoliko delirijuma koji su ga tokom disertacije zadesili.

U Srbiji nikad ništa ne potraje, zašto bi streljanje bilo izuzetak.

…

Medicina koja nije šarlatanstvo, u obavezi je da pacijente navikava, ako zatreba i nasilnim putem, na najefikasniju terapiju za sve bolesti – molitvu, post i strpljivo podnošenje bolova, a ne da ih – kao što sada čini – po skupe pare navlači na derivate heroina i od bolnice pravi legla narkomanije, kriminala i prostitucije.

…

Svet je, što no se kaže, pobesneo od zdravlja, naprosto je vapio za nekim pomorom.

…

Andrić je svojim kasabliskim realizmom orijentalizovao ovdašnji XX vek, unoseći u njega krpež trpež i svirepost XVI, XVII, XVIII veka, da je, nadalje, na tom upropašćavanju napravio zavidnu karijeru i unosan posao, stekao ugled, svetsku slavu i na kraju Nobelovu nagradu.

…

Višepartijski ološ je Đilasu otkrio spomen-ploču u znak zahvalnosti što nije poživeo dovoljno dugo da i njih postrelja, a baš šteta, pomislih potom.

…

Neskriveni prezir – možda ni gađenje nije preterana reč – prema hereditalnoj srpskoj slaboumnosti, urođenoj srpskoj krvoločnosti iz uzvišenih pobuda i srpskih lažnih mitova, to jest ubilačkim mitomanijama koje proishode iz vekovne srpske tupoumnosti hitre na grabež i brze na zlo.

Vesna Šejić