Teodor de Vizeva - Ekscentrici i avanturisti raznih zemalja (prikazi)

Teodor de Vizeva je Francuz poljskog porekla i pisao je između devetnaestog i dvadesetog veka. Ova knjiga je dvadeset i četiri zapisa o retkim knjigama koje su od petnaestog do početka dvadesetog veka nekada bile popularne i rado čitane, a autor je došao do njih proučavajući studije istoričara i znalaca koji su otkrivali takve raritete. On prikazuje knjige, ali ga pre svega interesuju autori i njihove neobične sudbine. Ne zadržava se samo na saznanjima iz dela, nego traga za podacima po bibliotekama. Na početku knjige se bavi putopisima iz petnaestog i šesnaestog veka autora koji su prepešačili pola Evrope. Jedan je euforičan, drugi mrzovoljan, ali u svojoj nepoverljivosti radoznao i analitičan, trećeg šalje kralj lično da ispituje svet i izveštava ga. Neko je sakupio pisma svoje prababe koja je bila prijateljica Marije Antoanete i iz tih pisama sem mode i običaja ulazimo u tragediju revolucije koja se dešavala dvorskim ljudima. Niz autobiografija ljudi koji su bili ekstremni na razne načine, od Engleza koji je izmislio život na Formozi, preveo Bibliju na jezik koji je sam sačinio, postao slavan među plemstvom. Veliki prevaranti su na kraju pisali svoje memoare, da li iz grižnje savesti, ili što su želeli i tako da postanu slavni. Sve će to interesovati našeg autora i sa zanosom će nam o tome pisati. Nisu to samo zaboravljene ličnosti u istoriji, tu se nalazi i naučnik koji je određivao karakter i genijalnost po strukturi crta lica, pokretao je tako romantičare i dugo mu se i sam Gete divio i bio blizak sa njim. Nisu se razišli zbog sumnje u naučnu teoriju, nego iz verskih razmimoilaženja. Savetnik ruskog cara Aleksandra je imao jasniju sliku političkih odnosa od samoga cara i davao je strateške pouke, kako dočekati Napoleonovu najezdu. Car se kasnije udaljava od njega jer je njegova taština povređena autoritativnim tonom savetodavca. Analizira ideje i životopis anarhiste Kropotkina, koji je pozivao na idejnu promenu sveta, a bez agresije. Sve je to pre 1917. godine kada je Teodor de Vizeva i umro. Ova knjiga nas uvodi u običaje, neobične ličnosti, način života kakav nam istorija ne može pružiti u svom uopštavanju i ugađanju vremenu, kao što nam daje i obrnutu perspektivu nekih knjiga koje danas čitamo sa uvažavanjem nesvesni njihove efemernosti.

Nema toga koga on ( Tomas Korijera 1608.) nije uvredio, pa i nas čitaoce, još od predgovora, kako bi nam dao do znanja da ne haje šta o njemu mislimo. „Ako si kojim slučajem“, kaže čitaocu, „prostak, razvratnik, sluga, kritičar, lakrdijaš, glupi magarac, ili gmizavi crv, uže će za vešanje uskoro staviti kraj na tvoje podrugljivo ogovaranje i od smrtnog otrova tvoga klevetanja osloboditi moja mukotrpna putovanja, kao i bolan posao na mojoj sadašnjoj knjizi. Prema tome , idi pa se obesi: jer sam rešio da se ne obazirem na tvoju ljubav i da ne vodim računa o tvojoj pakosti.“  

…

Da bi u jednoj zemlji bilo moguće uspostaviti parlamentarno uređenje potrebna su tri uslova:

Prvi uslov je postojanje onoga što Francuzi zovu treći stalež, što će reći da postoje građani koji žive u gradovima i tamo se vladaju prema ustrojstvu gradske uprave. Vi imate gradove, ali u većini nastanjene robovima kojima gospodari dopuštaju da se skrase gde žele, samo da plaćaju godišnji danak. Ti ljudi nisu građani, oni su vlasništvo spahija koji njima mogu da raspolažu kako im je volja.

Drugi uslov neophodan za uspostavljanje ustavnog uređenja jeste da ustav odgovara prirodnim i duhovnim potrebama jednog naroda…

Treći uslov jeste poštovanje zakona. Možda ćete to naći, kod mase ruskog naroda; ali svakako ga nećete naći kod onih koji tim narodom vladaju, od njegovih ministara sve do poslednjeg ćate.

…

Lord Bajron je mešavine melanholije i sarkazma, ali ga savlađuje dobrim vaspitanjem i jednom žicom originalnog genija koji nadomešta bizaran i nedovoljno herojski izraz čitavog njegovog karaktera. To je duša od koje nam nikada ne dolazi misao o sunčevoj svetlosti – već turobna noć koju na momente zaparaju munje. 

Vesna Šejić