Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Tom Malmkvist - Svakog trenutka još smo u životu (roman)

Čitaj

15. 03. 2020. u 18:10h Beograd, Srbija

Tom Malmkvist - Svakog trenutka još smo u životu (roman)

Malmkvist T., Svakog trenutka još smo u životu, BOOKA, Beograd, 2019.

Tom Malmkvist - Svakog trenutka još smo u životu (ilustracija)

Čak i tuga ima dno.

 

U poslednje vreme se izgleda vraćamo sentimentalizmu, sve češće nailazimo na romane koji kao da su preštampani intimni dnevnici, fikcija i intelektualni otklon je ukinut. Tom Malmkvist u romanu Svakog trenutka još smo u životu piše nam o Tomu, mladom čoveku, koji za dva meseca sa Karin, svojom nevenčanom ženom, očekuje bebu. On je, kao i pisac, bio nada hokejaške scene. Piše roman o masovnom ubistvu mladih na ostrvu Utoja koji je bio svetski šok. Bio je inteligentan i loš đak, kako kaže njegov otac: Glup nikad nisi bio, ali tvoj temperament doprinosi efektu staklene bašte. Dva dana posle pozitivne analize krvi ona hitno završava na klinici, prinudno je carskim rezom izvršen porođaj i za nekoliko dramatičnih dana ona gubi život od ubrzane leukemije. Pored ostalog ovo je i oda švedskom medicinskom sistemu po bespoštednoj brizi za bolesnika i ožalošćenog, kao i prerano rođenoj bebi. Prvi deo romana je prepun stručnom medicinskom terminologijom koje čitaoci sem lekara i ne razumeju. Motivacija takvog izbora teksta je otac Karin koji je psihoanalitičar, pa Tom vodi evidenciju razgovora sa lekarima da bi mu preneo, a i pokušaj da se razume i ono što se ne da razumeti. Porodični odnosi nama se čine otuđeni, ali puni poštovanja. Drukčiji svet. Potom roman ide u više tokova, odgajanje Livije, snalaženje; njegova patnja, prisećanje na tok njihove veze. Na kraju i smrt oca, čuvenog sportskog novinara. Roman je proglašen u sto najistaknutijih u 2018. godini.

 

Postoje tri stvari koje ne smete da zaboravite, samo tri, tri važne stvari. Kao prvo, san, morate da spavate, inače nećete izdržati, kao drugo, hrana, ne zaboravite da jedete, inače nećete izdržati, a kao treće, izlazite iz bolnice što češće, inače ćete skrenuti.

- Zar se nikad ne umoriš, uskoro ćeš napuniti sedamdesetu?

- Rano večeram, pa na spavanje, odgovara on.

- Svaki dan?

- Životinja ne ide na godišnji odmor.

- Sad valjda treba gledati pravo na put, a ne u jarak.

- Ne znam, u jarku bar raste cveće, na putu ga nema.

- Leti raste, ali ne i na jesen i u zimu.

Petostruki nosilac zlatne medalje na četiri stotine metara kolumne za netalentovane.

 

Vesna Šejić