Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Tomas Bernhard - Imitator glasova (pripovetke)

Čitaj

27. 04. 2020. u 15:00h Beograd, Srbija

Tomas Bernhard - Imitator glasova (pripovetke)

Bernhard T., Imitator glasova, Lom, Beograd, 2015.

Tomas Bernhard - Imitator glasova (ilustracija)

 

Dobro je poznato da veliki broj muškaraca uzima lovačku dozvolu samo da bi mogli da ubijaju.

 

Bernhard je poznati austrijski pisac u svetu i jedan od onih koji se popularnošću odvajaju u drugoj polovini XX veka i pored svoje mrzovolje, sklonosti ka paradoksu, spremnosti da se analitički naruga svetinjama sveta. I pored niza romana, pisao je i kratku prozu, ovo je takva zbirka. Situacije koje bira da opiše su samoubistva, gluposti i zlovolja ljudi, neočekivana razrešenja i zaključci, kao i ono što on pamti sa putovanja gde beži od monotonije i ljudi, koliko god i to bilo paradoksalno. U kratkoj prozi njegova rečenica je još preciznija, nema ponavljanja kojima je u romanima sklon. Duhovit je na svoj mračan i uvrnut način. Recimo priča o učitelju koji je ošamario učenika tako jako da je on trajno ogluveo, a ne bi, kako se brani na sudu, ali je zaboravio da mu je to zakonom zabranjeno. Priča o predsedniku neke države koji želi da pokrade državne pare i pobegne u neki bolji svet. To poverava sekretaru koji ga isti čas ubije, sebe proglašava predsednikom i zna da on sada mora da ubije svog savetnika, ali ne stiže da to uradi na vreme. Ima pripovedaka kada nas dovede do neočekivane situacije, ali nije se saznalo šta je dalje bilo. Uglavnom govori u ime  množine: mi smo putovali, videli smo; i tako pojava postaje bezlična i opšta. Nije njegovo neraspoloženje prema svetu, nego tako piše štampa, tako misle mnogi.

 

Recept

U Lincu je tokom protekle nedelje umrlo sto osamdeset osoba obolelih od gripa, koje trenutno baš hara Lincom, ali ne od posledica tog gripa, već zbog jednog tek zaposlenog apotekara koji je pogrešno pročitao recept. Apotekar će verovatno zbog ubistva iz nehata odgovarati pred sudom, i to možda, kako novine pišu, još pre Božića.

Neispunjena želja

Jednu ženu u Acbahu ubio je njen suprug samo zato što je, po njegovom mišljenju, iz zapaljene kuće spasla pogrešno dete. Nije spasla njihovog osmogodišnjeg sina, sa kojim je njen suprug imao posebne planove, već kćerku, koju njen suprug nije voleo. Kada su ga pred Okružnim sudom u Velsu pitali kakve je to planove imao sa svojim sinom koji je izgoreo u požaru, čovek je odgovorio da je od njega želeo da napravi anarhistu i masovnog ubicu koji će uništiti diktaturu, a time i državu.

Čuveni hirurg

Jedan čuveni hirurg i profesor, koji je iznenada izgubio živce i zato bio primoran da prekine operaciju koja sama po sebi nije bila nimalo teška ni opasna, i koje dalje izvođenje operacije morao da prepusti svom asistentu, nije bio iskren pred javnošću i, dakle, pred pacijentkinjom, kada je došla svesti, a to znači da nije bio dovoljno čvrst karakter da prizna stvarno stanje stvari, i dozvolio je da mu pacijentkinja čestiti na uspešno izvedenoj operaciji. Da se i ne pominje preterano skupi pokloni. Mi ne znamo koliko čuvenih hirurga svakog dana izgubi živce i prekine operacije, prepuštajući dalje izvođenje tih operacija svojim asistentima, a onda dozvole da im se za to čestita i da im se daruju pokloni, ali bi taj broj trebalo da bude gotovo jednak broju čuvenih hirurga. Uvek smo više želeli da nas operišu asistenti čuvenih hirurga i čuvenih profesora medicine, a ne sami ti hirurzi i čuveni profesori medicine. I uvek smo dobro prolazili u takvi situacijama i ostajali živi.

Pesnikinja je bila u bekstvu, i ljude je uvek videla onakvim kakvi oni zapravo jesu – tupoglava masa bez duše i bez skrupula, sa kojom zaista ne treba imati posla.

 

Vesna Šejić