Toranj pesme

Moji prijatelji su bivši i kosa mi je seda.

Boli me tamo gde je nekad bila igra.

Za ljubavlju ludujem ali ona me naći ne sme.

Svaki dan samo plaćam kiriju u tornju pesme.

Pitao sam Henka Vilijamsa: „Koliko samotno biva?“

Henk Vilijams mi još nije odgovorio ništa,

Ali čujem kako kašlje cele noći kasne,

Stotinu spratova iznad mene u tornju pesme.

Rođen sam ovakav, izbor mi nije dat.

Na rođenju mi je darivan zlatni glas,

I dvadeset sedam anđela iz Velikog Posle,

Vezali su me za sto upravo ovde u tornju pesme.

Pa samo bodi iglice u tu vudu lutku zdušno

- Jako mi je žao, uopšte ne liči na mene, dušo.

Stojim pored prozora gde lampe svetle jasne.

Ne daju ženi da te ubije, ne u tornju pesme.

Možda sam postao gorak, ali budi sigurna u to:

Bogat ima svoj kanal u spavaćoj sobi sirotog,

I dolazi moćna presuda, ali možda varam se,

Pazi, čujem čudne glasove u tornju pesme.

Vidim te kako stojiš na drugoj strani.

Kako je reka tako široka mogla postati.

Voleo sam te, dušo, još onda bez reči –

I gore svi mostovi koje smo mogli preći,

Osećam se tako blizak svemu što je izgubljeno –

Mi nikada, nikada nećemo morati da gubimo ponovo.

Putuj zbogom, ne znam kada se vraćam krugu.

Sutra nas sele u drugi toranj dole niz prugu.

Ali, čućeš još od mene, dušo, dugo pošto nestanem.

Govoriću ti nežno sa svoga prozora u tornju pesme.

Moji prijatelji su bivši i kosa mi je seda.

Boli me tamo gde je nekad bila igra.

Za ljubavlju ludujem ali ona me naći ne sme.

Svaki dan samo plaćam kiriju u tornju pesme.

Tower of Song je pesma Lionarda Koena objavljena na albumu I'm Your Man 1988. godine.

Autor slike: Zoran Mujbegović

Autor prepeva: Rastko Šejić