Valid Nabhan - Egzodus roda (roman)

Zemlje i gradovi gube glavu baš kao i mi. Naročito kad slepo prate svoje vođe, a za vođe se, kao što znamo, teško može reći da su pošteni ljudi.

…

Budućnosti se ne piše dobro jer na njoj rade pokvareni ljudi.

…

Nekad davno ljudi pitali faraona kako je postao faraon, to jeste tiranin, a on je odgovorio: „Nikad nisam naišao na protivljenje.“

Ono što se dešavalo na Golanskoj visoravni, ili Arabijskom poluostrvu i u Izraelu saznajemo uglavnom od Jevreja i to je istorija žrtava koje se brane, a kako je to bilo za Palestince možemo pročitati u romanu Egzodus roda Valida Nabhana. Njegov junak Nabil kao i sam pisac živi već skoro dvadeset godina na Malti, rođen je u Jordanu, Amanu, ali je njegovo odrastanje obeleženo patnjom roditelja i pričama o Palestini. Nabil je Palestinac po osećanju sveta, po ubeđenju i bolu duše, političkim razmišljanjima; to je i glavna tema romana. Od 1947. kada su se Jevreji posle tri i po hiljade godina vratili u zemlju svojih praotaca, odlukom velikih sila, Palestinci su postali izbeglice, živeli po zbegovima, i priključivali se beznadnoj borbi PLO. Tako je Nabil izgubio braću, rodilo ih se dvanaest, a ostalo četvoro. Majka je kao i niz njenih srodnika po zbegovima zanemela i na kraju kroz nekoliko godina umrla. Oni mrze Jevreje i to se u romanu ne krije, a glavni junak će saznati u jednom bolnom trenutku da mu je prava majka zapravo strina i da je Jevrejka, što se od njega krilo, i što mu čini dodatni bol u životu. Jordan je izmišljen i formiran da bi izbeglice iz Palestine imali gde da izbegnu. Politička stvarnost kao i istorija zavisi odakle se gleda i ko je doživljava. Roman je zasnovan i na ljubavnoj priči: Nabil je voleo pet godina lepoticu i izgubio je kada je postala četvrtasta i počela da kupuje ormane i razmišlja o boji pločica u kupatilu. On ne želi da ima decu, on je očajan i njegov otac je ušao u njega dok na kraju ne zaćuti kao i on. O bolu se nema šta reći. Imao je dva prijatelja: jedan se oženio sedam godina starijom bogatom udovicom i otišao u Englesku, drugi se obesio, to su mogućnosti. Pisac je detaljno razjasnio sve bitne godine sukoba Izraela i Palestine, kao i ostalih zemalja na poluostrvu.

Jednolični odnosi podrazumevaju obavezu. Traže posvećenost. Brak. Društvene kaveze. Decu. Obožavanje. Odanost. Ropstvo. Volim da otresem stvari s ramena i pobegnem. Čak i od sebe. Uvek sam izbeglica, čovek koji se stalno osvrće.

…

Bez obzira na to da li se nafta proizvodi ili ne, ljudi će uvek nalaziti „razuman“ i opravdan razlog za ubijanje drugih ljudi. Čovek još uvek najbolje ukopava samog sebe.

…

Čime god da se baviš, sistem te svodi na jagnje.

…

Recept je bio jednostavan: uništiti srednju klasu, izvorište ambicija i kreativnosti.

…

Kad bismo mogli da vidimo budućnost, prihvatili bi sadašnjost. A kad bismo mogli da vidimo sadašnjost, bili bismo zadovoljni prošlošću.

…

Onaj ko šapuće sultanu na uvo, gori je od samog sultana.

…

Morao sam da saznam šta se tačno prodaje u ovoj siromašnoj zemlji koja nema resurse. Cela zemlja, svi građani i sve drugo prodaje na se na kvantaškoj pijaci. Niko nije znao ko je šta prodao, kupio ili oteo, ni kad i kako se prodaja desila. Nije prošlo ni nekoliko meseci kad je od nas zahtevano da otkupimo iste proizvode i uslužne poslove koje smo prinuđeni da rasprodamo – naravno, za naše dobro – samo što je cena bila sada udvostučena.

Vesna Šejić