Vesna Goldsvorti – Gvozdena zavesa: ljubavna priča (roman)

Gubitak glave je alibi koji ljudi koriste kada se prepuste požudi i postanu neodgovorni.

…

Nisam verovala u sudbinu. Niko nikome nije suđen.

…

Naša zemlja je već godinama prodavala svoje Jevreje i Nemce i o tome su se širile glasine; bilo im je dozvoljeno da emigriraju u zamenu za čvrstu valutu.

U romanu Gvozdena zavesa: ljubavna priča Vesna Goldsvorti (1961) opisuje ljubavnu aferu dvoje mladih: devojke iza gvozdene zavese i Engleza. To je spisateljki dalo mogućnost da opiše dva sistema življenja, sloboda i nesloboda, mogućnosti ponosa, samostalnosti, prkosa odrastanja, porodičnih stega i očekivanja, i svih finesa koje mogu da dovedu do nerazumevanja i prestanka ljubavi iz različitih očekivanja. Milena, crvena princeza, je kćerka drugog čoveka po značaju u državi. Na zidovima vise njegove slike uz predsednika, i njegov rođendan se javno proslavlja. Živi u vili i ima vilu na jezeru za odmore. Njena otadžbina je neka od zemalja socijalističkog bloka, po aferama možemo prepoznati i Jugoslaviju. Džejson je dobio prvu nagradu, pesnik je u nadiranju, priprema doktorat o Jejtsu, siromašan i bezbrižan, neodgovoran. Voli da ga vole, kako bi rekla njegova majka. Detaljno je opisana snaga službe koja sve vidi i o svima brine. Zlatna generacija kojoj pripada Milena i njen prvi partner je zbrinuta, mnogo joj je pruženo, ali ima superiorne očeve kojima je teško dorasti. Svaki pokret im je već od obdaništa praćen. Završavaju specijalne škole. Iz takvog zaštićenog i ograničavajućeg odrastanja i saznanja o prisluškivanju na svakom mestu odrastaju nezadovoljni i skloni ekstremima kao što je ruski rulet, pijanstva, samodestruktivne pobune, a očevi očekuju da izrastu u snažne, sebi slične moćne, a privržene, naslednike, na istoj ideološkoj liniji. To je vreme Margaret Tačer, Gorbačova, Černobila, holivudskih filmova Miloša Formana. Posle pobuna 1968. i 1971. ideja o stvaranju savršenog društva je poljuljana, ali se to u ovom romanu ne da prepoznati. Otac je moćan, putuje po svetu i širi ideje: Naš cilj je da oslobodimo proleterijat, a njihov da radnici ostanu u lancima, a te dve vizije nikako ne mogu da postoje istovremeno. Njihova deca, porodice, žive u blagostanju, a samo u naznakama saznajemo da proleterijatu nije lako, ali kako bi naša princeza znala šta se drugima dešava. Ona je opsednuta sobom. Nju kontrolišu i tetoše je. Džejson se revolucionarno deklariše, ali on je pozer, glumac. Njihova ljubav je ispričana posle svega i mi znamo da neće trajati do groba. Izdati i izneveriti jednu princezu je neoprostivo. Ona ima službu, i oca iza sebe i njena osveta je nezaustavljiva.

„Seljak“ je u našem društvu bio jedan od najgorih epiteta, uprkos tome – ili možda baš zbog toga – što smo do skora bili krajnje siromašna, zemljoradnička država (sada smo, možda, bili samo siromašni i napola industrijalizovani).

…

Otkrila sam da mi se ljudi izvan tog kruga ili ulaguju, ili ispoljavaju jedno skriveno neprijateljstvo, a često oba u isti mah; potrebu i mržnju, istovremeno ali odvojeno, kao kad se sipaju ulje i voda.

…

Neretko se dešavalo da se političkim emigrantima sudi i u odsustvu, da budu osuđeni na godine zatvora, nekada čak i na smrt.

…

Nekoliko centimetara niže udesno, visila je slika predsednika i mog oca, dvojice mladih i zgodnih gerilaca, očiju uprtih u komunističku budućnost.

Vesna Šejić