Viktor Peljevin – KGBT+

Uspeh u umetnosti je društveni fenoman, i uvek ima veze sa osekom koja vlada. Tačnije, sa sposobnošću da se iz te oseke upeca što više somova.

…

Svi diktatori sveta druže se sa sportom. Pokušavaju da takmičenje žena i muškaraca unakaženih od treninga iskoriste za promociju svoje političke agende.

…

U naše vreme tako izgleda istina. Ono izgleda kao šizofrenija.

Viktor Peljevin u romanu KGBT+ uvodi nas u vreme posle karbona, što bi bilo ovo sada, i vodi nas u neku budućnost gde svaki stanovnik ima implatant u glavi, a iznad svega je veliki svetionik u koji je učitan snimak svih implantanata, pa može njima da upravlja po potrebi. Ponekada se pominju neki ratovi, a to je valjda smisao postojanja država. Vladari su mozgovi u teglama, teglirani, ljudi koji su davno živeli u svom telu. Pominje se i borba za vlast, poneka tegla se razbije, izvršen je atentat Mendela de Rotšilda koji upravlja novcem na svetu. Svetu treba promena. Radnja se odvija u onome što je tada Rusija, a glavni junak je jedan deo života proveo u američkom zatvoru. Svet je i dalje podeljen kako treba. Salovit, Kaj, je zabijač, slavni umetnik tada vladajuće muzike. Koncerti se sastoje od tekstova koji se izvode uz spektakularni nastup i on ima svoju zvezdu Gerdu, veštački proizvod koji su vlasti zamislile da pobeđuju na Olimpijadi, a kako su provaljeni, to su te lepotice imale različite namene. Njih dvoje čine KGBT+, šta god to metaforično značilo, njihova veza je za njega velika ljubav. Ljudi se drže u poslušnosti tako što su im dostupni programi seksualnog zadovoljenja do svIh formI sadizma. Posebno je moguće iznajmiti intime zvezda. U tom groteksnom izveštačenom svetu je korektnost nametnuta, na primer ne smeš pomilovati nečiju mačku da ne bi bio optužen za nastranost. Tu spada i niz izraza koji su kažnjivi. Pisac nas do pojedinosti, dosade, uvodi svojim novogovorom, slengom tog vremena, u neke pojedinosti zabrana i opisa tokova nastupa i načina života koji nije moguće uvek zamisliti. Svi ti nazivi koje nema smisla pamtiti, jer niko tako nikada neće govoriti, čine delo hermetičkim. Moguće da u orginalu jezik ima aluzivnu vrednost koja se u razlici jezika gubi. Narod su beztikvenjaci i njihova prava su nam nepoznata. U svakom slučaju, sloboda je ograničena. U okviru MEMA saznajemo sadržaj tekstova koje izvodi KGBT+, i kojim se autor ponosi, a publiku pleni. Tu uz primenjenu i prilagođenu muziku Betovena autor govori o svetu koji je na zalasku postojanja. Bog se raspao u čestice, a kada se desi kataklizma, svi ljudi, čestice, će se sabrati u boga. Najveću popularnost je postigao sledeći Bitlse sa leribizmom, uhvati trenutak i uživaj sad. To nisu dovoljno orginalne misli i ima se utisak da se pisac ironično poigrava. To nas može dalje navesti da je i Dostojevski u monolozima Raskoljinkova, Napoleon ili vaška, kao i Ivana Karamazova, koje analiziramo kao velike mudrosti, imao želju da se naruga mislima svoga vremena.

Roman počinje sa japaskijm kapetanom koji je u ratu u Burmi. Izvršiće harikiri kada praćen budističkim sveštenikom stigne do stanja besmrtnosti duše koja će živeti u raznim formama i vremenima. Gaj će u susretu sa njim, pomisliti da nema svoj život nego je replika Sasakija. Posle slave i tegobe života dolazi do mirenja i povratka ideji leribizma. Okupaj dušu i hodaj ne obraćajući pažnju: kad čujem šum vetra, ja čujem šum vetra, a kada mi u susret idu serdobolski bogovi koji svetlucaju plavim sjajem – nevažno da li u prostoru moga uma ili u nestvarnosti koja me okružuje – ja ćutke gledam u stranu i ne iskušavam ih apsoluno nikakvom nadom.

Roman je satirična alegorija i koliko god se činilo da je to neka daleka mračna budućnost, ima sve elemente sadašnjih nesloboda i glupih zanosa, kao i kontrole misli.

Zanimame zašto ruski čovek celog života ili rmba kao crnac u američkoj mitologiji, ili se bori kao gladijator u rumskom cirkusu -- i svejedno završi kao svetska žrtva.

…

Već pet vekova živimo od konfiskacije do mobilizacije, a serdoboli iz svojih vila savetuju da se rađa više dece, jer se mora nekako popuniti konjica.

Vesna Šejić