Vil Djurant – Život Grčke (studija)

U Lakoniji, kao i drugde, prostodušni je plaćao danak pametnom; to je običaj časne prošlosti i perspektivne budućnosti.

…

Grci su po celoj južnoj Evropi proširili seme suptilnog i nesigurnog luksuza zvanog civilizacija, bez koga život ne bi imao lepotu, a istorija značenje.

…

 Grk bi možda priznao da je najbolja politika poštenje, ali će prvo pokušati sve drugo.

…

Knjigu napisanu na grčkom mogao je da razume skoro svaki obrazovani negrk u Egiptu ili na Bliskom istoku.

U Istoriji civilizacije Vil Djurant (1885-1981) je pišući Život Grčke dao podnaslov Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra do rimskog osvajanja sa uvodom o praistorijskoj kulturu Krita. Početak je posvećen veličanju i otmenosti kritske kulture koja se razvila na korenima minojske. Uvek su dolazili divlji i polako preuzimali veštine i tekovine prethodnih da bi u jednom trenutku istorije došli do dekadencije, od svega su ostale iskopine i mitovi. Od tragova minojskog tajanstvenog dvorca nastao je mit o Minotauru. Grci se naseljavaju kao plemena, različita, a vreme i zajednički život će izvršiti slične odlike i saveze koji funkcionišu kao celovito kulturno područje. Ipak se razlikuju dorske od jonskih građevina, kao i način življenja Atene i Sparte. Pisac će nam prvo opisati gradove države po njihovoj posebnosti, načinu upravljanja i ekonomskim razlikama. Doći će do ratova koji će ih ujedinjavati u saveze, Atina tu preuzima prednost kojoj se Sparta ne pokorava dok ne bude prinuđena da se zajednički brani od snažnijih neprijatelja. Život na ostrvima je razvio trgovinu, putovanje, upoznavanje okolnih naroda i stvaranje posebne kulture zasnovane na uticajima, radoznalosti, ponosu i talentima. Vedrina i borbenost odlikuju početak istorije Grka. Formiraju kolonije koje se sastoje od gradova koji nekada zadobijaju slavu i sjaj kakav nema ni grad osnivač. Začetnici su Pariza, stižu do Španije, Sicilija je njihova, Rim u začetku. Pojavom Aleksandra Makedonskog kome je Aristotel učitelj, a Ilijada uzor sa Ahilejom kakav je težio da bude, Grci se prostiru kroz delove Afrike i Azije. Tako nastaje helenska kultura. Kada osiromaši Atina, postaće univerzitetski grad, a posle toga oni će biti naučnici i filozofi u Aleksandriji i posle Aleksandra vladati jedno vreme Egiptom. Demokratija, drama, kipovi prvo bogova, pa vladara i običnih ljudi, akademije, olimpijada, poezija, filozofija, matematika su od Grka zavladali svetom. Razvoj, Periklova vladavina detaljno opisana po strukturi demokratije, i sve ostale faze razvoja i pada su u ovoj knjizi detaljno analizirani, ali ispričani i romaneskno. Od bogova i heroja, do filozofije koja dovodi bogove vedro i prkosno u pitanje (Sokrat), do na kraju povratka lišavanju, skrušenosti i dubokoj religioznosti Grčka polako dolazi do svoga kraja i biva zauzeta od Rimljana, divljih i vandalskih u tom delu svoje istorije. Ni jedan veliki narod nikad nije bio osvojen a da pre toga nije uništio sam sebe.  Djurant na kraju optimistički tvrdi: Civilizacija ne umire, ona se seli; ona menja svoje prebivalište i svoju odoru, ali živi i dalje.

Peloponez i Atina bili su puni mladih ljudi koji su zbog neiskustva bili željni da se prihvate oružja.

…

Knjige su u klasičnom svetu bile veoma ograničene; tada je bilo lakše biti obrazovan nego sada, mada je biti inteligentan bilo isto tako teško kao i sada.

…

Filozofija jednog doba redovno je literatura sledećeg: ideje i pitanja koja se rasprave na polju istraživanja i spekulacije u jednoj generaciji u sledećoj pribavljaju podlogu za dramu, prozu i poeziju.

…

Grk je smatrao da je umetnosti podređena životu, a življenje najveća umetnost.

Vesna Šejić