Vil i Ariel Djurant – Doba Voltera (istorija)

U krajnjoj instanci, život čoveka za univerzum nije od veće važnosti od života jedne ostrige. – Hjum

…

Nijedna vlada nikada nije bila na gubitku zbog načina na koji je trošila novac njenoga naroda.

…

Vladati malo znači vladati dobro.

…

Istorija nije ništa drugo nego skup trikova koje izvodimo s mrtvima. – Volter

…

Čovek se rađa neuk, ali nije glup; a ne može ni da postane glup bez uloženog truda. – Helvecije

Vil Djurant (1885-1981) je američki univerzitetski profesor i sa svojom suprugom Arijel (1898-1981) je pisao Istoriju civilizacije u kojoj je ona postala neophodna, pa je od Doba razuma i potpisivana kao koautor. Njihov rad je bio ogroman, to je niz debelih tomova do čijeg sadržaja su dolazili proučavajući literaturu, putujući i posećujući značajna istorijska mesta koja će opisivati, u kojima se događaju značajni civilizacijski pomaci. Doba Voltera je obimna studija od 700 strana u kojoj je dato vreme osamnaestog veka u Francuskoj. Nepomirljivi i kritici sklon Volter je posle dva boravka u Bastilji i proterivanja na nekoliko godina na imanje dalje od Pariza bio prinuđen da se tri godine skloni u London. U pedesetoj godini na zahteva Fridriha Velikog odlazi u Prusku. To su bili prilike da detaljno upoznamo ekonomske, kulturne, naučne, filozofske, klasne i društvene prilike u tim zemljama. Džejms I, Fridrih, Luj XV su vladari koje takođe upoznajemo u ovoj studiji - od njihovih ideja, dela, ličnog života, razvoja, odnosa Fridrihovog prema uticaju oca, ljubavnicama, životu na dvorovima, bitkama koje vode na bojnom polju i sa unutrašnjim nezadovoljnicima. Madam Pompidu je opisana i fizički, i kao ličnost, i zaštitnica umetnika, prijateljica Voltera, pa i njen uticaj na kralja i politiku. U Engleskoj je plemstvo bilo spremno da se bavi unapređenjem poljoprivrede, proizvodnje, trgovine, u Parizu se vodio raskošan i besposlen život. Engleska će biti uzor slobode, a Francuska intelektualne atmosfere. Upoznajemo važne naučnike, umetnike, filozofe, koji će u Parizu biti od značajnog uticaja u borbi protiv crkve i tako pripremiti u bezverju atmosferu za revoluciju. Detaljno saznajemo o Hjumu, Dodrou, Hendlu, Bahu. Koliko god svaka od zemalja imale svoje različite religiozne orijentacije i netrpeljivosti, poznati mislioci i umetnici su bili prihvaćeni u svim tim sredinama. Ličnosti je mnogo i svaka značajnija je detaljno opisana, sa anegdotama, citatima, sukobima i biografskim podacima, međusobnim neslaganjima i spletkama koje iz toga proizilaze. To je vreme kada su i filozofi morali da pišu lepo i jasno, tako je i ovo delo napisano tako da možemo da razumemo i naučne i filozofske i političke ideje, iako nam to nije deo bližeg obrazovanja, kao da su se i pisci zabavljali dok su stvarali ovu obimnu i značajnu studiju.

Vatoova vrlina je istančano prikazivanje savršenih trenutaka koji moraju da prođu.

…

Radnici su bili plaćeni onoliko malo koliko ih je strah od nezaposlenosti primorao da prihvate.

…

Masoni su započeli svoju englesku istoriju kao klub – Velika masonska loža – osnovana u Londonu 1717.

…

Društveni moral je odražavao prirodu čoveka – sebičnu i velikodušnu, brutalnu i dobrodušnu, koja na bojnom polju meša lepe manire i krvoproliće.

…

Fridrih Veliki je znao da vlada državom, da prkosi crkvi, projektuje zgrade, crta portrete, piše osrednju poeziju i odličnu istoriju, da dobije rat protiv pola Evrope, komponuje muziku, diriguje orkestrom i svira na fruli.

…

Ono što znamo sićušno je; ono što ne znamo beskonačno je.

Vesna Šejić