Vil i Arijel Djurant – Doba Luja XIV (studija)
Djurant V. A., Doba Luja XIV, Narodna knjiga, Beograd, 2020.
Verovatno je socijalno nasleđe, a ne biološko, ono koje stvara civilizaciju.
…
Ugodnost i lepota života su Rusiju zvale ka Zapadu, a Zapad je bio rešen da Rusiju drži orijentalnom.
…
Istorija je trka između umetnosti i rata.
…
Svi ljudi su toliko slični da nema rase čije nas gluposti ne bi naterale da zadrhtimo. (Fontenel)
Vil (1885-1981) i Arijel (1998-1981) su napisali u okviru svoje obimne Istorije civilizacije i Doba Luja XIV sa podnaslovom Istorija evropske civilizacije u doba Paskala, Molijera, Kromvela, Miltona, Petra Velikog, Njutna i Spinoze: 1648-1715. Sedamnaesti vek je značajan po nizu moćnih evropskih vladara, zemalja koje utvrđuju svoje pozicije u geografiji i posebnosti, filozofskih ideja koje će pokretati radoznalost i pronalaske među naučnicima u vekovima koji slede. Opisane su biografije od porekla do karakternih crta vladara, ministara, značajnih vojskovođa, istaknutih dama na dvorovima, kao i naučnika, umetnika. Detaljno je opisano njihovo doprinošenje odlikama veka. Sudbina ekonomije i otuda naroda, koji naivno podržava vladara, a onda pati zbog njegovih grandomanskih i ponekada besmislenih poduhvata. Luj XIV će vladati 71 godinu i time, pored svih drugih doprinosa i poraza, obeležiti vek. Dočekan je kao zlatni lepotan i usrećitelj, a završio je posle raskalašnosti svog života, kao i dvora u religioznoj skrušenosti i postovima. Postao je čelnik i simbol najveće epohe svoje zemlje; a Francuska, koja živi od slave, uspela je da mu oprosti zato što ju je gotovo uništio da bi je učinio velikom. Tako paradoksalno se završava studija. To je vek religioznih sukoba. Posle Kromvelove liberalne diktature dolazi na vlast Čarls II, pa Džems II i iako su skloni katoličanstvu Luj im u zlatu plaća da preokrenu Englesku od evangelističke crkve. Oni to neće moći izvesti, sveštenstvo je u to vreme moćno i bez njega se ne mogu donositi političke odluke. Španija je još prepuna vešala inkvizicije, iako se već to moćno carstvo raspada, ili baš zbog toga. Luj će iz verskih razloga proterati Hugenote i tako unazaditi privredu zemlje, a obogatiti susede koji su ih kao vešte i retke zanatlije prihvatili, ali je izdržavao umetnike i davao apanaže naučnicima širom Evrope. Njutn je jedan od najznačajnijih naučnika sveta i usaglašavanja njegovih teorija sa Ajnštajnovim je teme današnjih naučnika. Svojim otkrićima je poljuljao autoritet crkve, a napisao je više religioznih strana nego naučnih. Mnogi od naučnika su verovali u veštice i smatrali da ih treba spaljivati. Vodili su se ratovi taštine i moći iz religioznih, zavojevačkih, ekonomskih razloga; pomorske bitke radi puteva robe i osvajanja novih kolonija. Od trgovine robovima se bogati. Čak i humanosti okrenuti filozofi ne dižu svoj glas protesta. Koliko god tada saobraćaj bio ograničen, većina naučnika putuje i razmenjuje ideje. Volter će iz Engleske, gde je bio prognan, preneti knjige, prvi pisati o Njutnu, još nepoznatom. Tako će uticati na kasniji razvoj racionalizma. U studiji, istoriji, romanu o ličnostima, sa nizom anegdota i tadašnjih zapleta i tračeva saznajemo toliko ličnosti i ideja, citata, objašnjenja teorija, analize grešaka što vojskovođa do vladara. Detaljno upoznajemo niz jakih ljudi koji menjaju istoriju. Istorija zavisi od moći i vizija čoveka na vlasti. Nema smisla nabrajati ličnosti, treba čitati.
Mašta nije ništa drugo do osećaj koji odumire, osećaj bledi, to se naziva Sećanje. Brojna Sećanja nazivaju se Iskustvom. (Hobs)
…
Napredak je velika obmana; mi kretanje pogrešno vidimo kao napredak, ali je ono verovatno puka oscilacija.
…
Kao svaki dobar skeptik, Lajbnic se divio prizoru, zvuku i mirisu katoličkog obreda.
…
Nije bio dubokog uma, ali u tom istom umu je bilo začuđujuće malo gluposti. (Čarls II)
Vesna Šejić
