Visente Blasko Ibanjes - Među narandžama (roman)

On je najbolji u svojoj porodici; on je jedini Brulj koji ima više talenta nego zlobe.

Vinsente Blasko Ibanjes (1867-1928) je španski klasik. U romanu Među narandžama opisuje istoriju uspešne građanske porodice, tri generacije. Deda je bio promućurni trgovac, zelenaš koji se naglo obogatio, licemerno brinući o sudbini seljaka trudeći se da preuzme njihova imanja. Ubrzo je počeo izvoz narandži i bogatstvo, a time se i ugled uvećavao. Njegov sin će steći političku moć da bi je preneo na svoga sina koji je sada zadobio i diplomu pravnika. Brak ne podrazumeva ljubav, crkva je snažna, predrasude vladaju malim gradom. Poslušni Rafaelo je od detinjstva istaknut lovorikama, divljenjem majke, prihvatanjem oca, i milošću porodičnih poslušnika. Sve je u njegovom životu je predodređeno. Otac je založio dobar deo imanja osvajajući poverenje i vlast, sin treba da se bogato oženi i povrati bogatstvo. Žene su stroge, čuvarne, hladne i podrška u sticanju. Rafaelo se naglo zaljubljuje u svoju vršnjakinju, čuvenu opersku divu, kćerku lekara koji je obožavao muziku, revoluciju i odgojio kćerku u boemskom duhu. Leonora se vratila u zavičaj da se odmori od ljubavnih poraza, ljubomore, ali zna da će opet jednom kad narandže ocvetaju otići da ponovo osvaja značajne pozorišne scene. Njihova ljubav nema šanse: Ti si se rodio kao buržuj, malograđanin; u mojim venama bukti plamen boemije, umetnosti. Ljubavni zanos koji ih je obuhvatio dok su cvetale narandže je u duhu opera, velikih scena, Vagnera koga ona najrađe izvodi na sceni. Niz dijaloga, trenutaka; danas patetičnih. U prvom i trećem poglavlju ima opisa i zapažanja koja pisca predstavlja kao naprednog i pravdoljubivog čoveka, sklonog da se podsmehne uskogrudosti političara, površnosti skupštinskih zasedanja. Rafaelo će godinama biti narodni poslanik, živeći veći deo godine u Madridu, nemajući svoje mišljenje, govoreći ono što od njega očekuju i dobijati pohvale. Valensa, uticaj Mavra, legende o svecima deo su atmosfere romana koji je i napisan na plaži Malvarosa (Valensa) u periodu jul-septembar 1900. godine.

Za kratko vreme postao je gradonačelnik; budući da mu je grad postao tesan, njegov uticaj se raširio po celom okrugu čak i u glavnom gradu pokrajine, gde je stekao čvrstu podršku. Zdrave i snažne momke oslobodio je vojne obaveze; pokrivao je mućke njemu privrženih opština, iako su njihovi vinovnici zasluživali zatvor; sredio da civilna garda ne proganja revnosno drumske  razbojnike.

…

Kao što je znao da strpa u zatvor bundžije, znao je i da zatvora spase one što su, s nekoliko ubistava na duši, nudili svoje usluge vlasti, oličenju reda i čestitih načela.

…

Vidi se da nije upoznao teška vremena! Doba revolucije kada im je ugled bio srušen i kada su ga puškom morali braniti; očajničkih predizbornih borbi kada se pobeda osvajala i doslovno gazeći preko mrtvih; kad se uoči izbora moralo jezditi preko polja po mrklom mraku iz koga je uvek vrebao neko u zasedi, spreman da te ubije. Sve je to otac trpeo zbog njega, da bu mu izgradio dobru osnovu, da bi mu stvorio privatni okrug i tako prokrčio put da dalje, još dalje, napreduje.

…

Sve je bilo njegovo; strast da se gomilaju posedi, opijenost imetkom udarila mu je u glavu.

…

Na održavanje kraljevskog doma trošilo se više nego na obrazovanje. Izdržavanje jedne jedine porodice bilo je vrednije nego da se u celom narodu pokrene moderan život. U Madridu, u prestonici, na očigled svih, škole su bile smeštene u prljavim kućercima, dok su crkve i samostani, nalik na prekrasne palate, preko noći nicali u glavnim ulicama.

Vesna Šejić