Vislava Šimborska - Neobavezna lektira (ogledi, feljtoni)

Stariju istoriju ne treba ulepšavati, jer istorija nijednog naroda ne zaslužuje kozmetiku.

…

Može se reći da je svako živo biće ilustracija vlastitog sadržaja. Dok je sav naš vidljivi svet likovni svet nekog neartikulisanog teksta.

…

Kako razlikovati pesimistu od proroka, ko je od njih u pravu.

Vislava Šimborska (1923-2012) pesnikinja, Poljakinja, dobitnica Nobelove nagrade, je pored pisanja poezije i drugih književnih poslova, urednikovanja jedno vreme dok je nisu oterali, pisala i oglede ili feljtone u rubrici Neobavezna lektira i to je sabrano i objavljivano, pa i naknadno po svetu prevođeno. Mi smo sem što nam je Biserka Rajčić prevela svu njenu poeziju, imali već priliku da pročitamo skraćeno izdanje ove zbirke, a sada je pred nama i mnogo veći izbor. Kako su eseji i proza podlegali cenzuri, ovako kratki tekstovi su pružali mogućnost slobode. Pisala je o knjigama koje se bave istorijom Mongola, Grka, Rima, poljskih kraljeva, dama, modom ženskom i muškom, i nije lako sve to nabrojati, ima toga dosta na 500 strana. Komentarisala je knjige o temama za koje i nije stručnjak, ali joj je to ostavljalo prostora da kaže šta misli. Često je dopisivala istorijske činjenice koje su promakle autorima ili su netačne. Uvek duhovita i sa originalnim idejama. Uz knjige je mogla da progovori o svojim saznanjima i da temama da veći značaj no što je knjiga  obećavala. Za Ničea je tvrdila da je pesnik koji misli da je filozof, ali sa izvanrednim stilom i zadivljujućom veštinom poigravanja idejama. U jednom tekstu je imala dijalog sa Sokratom u sred Atine u njegovo vreme. Često je to na ivici pripovetke ili pak eseja jer esej je kad izražava misao, a ona je uvek ima. Čitala je i komentarisala autobiografije, memoare, pa tako zna da je Šaljapinu pomagao pri pisanju Maksim Gorki i teško detinjstvo u bedi je najubedljiviji opisao. I pored pritiska partije, saznajemo da je mnogo objavljivano i tih knjiga koje su uzgredne, da Poljska u to vreme ima obrazovanu i radoznalu čitalačku publiku, dobro školovanu, jer se u tekstovima nailazi na niz aluzija na književna ličnosti poljske i strane, bivše i sadašnje. Mnoge knjige su drugo ili treće izdanje, ima onih koje su u desetinama hiljada primeraka objavljene. Opisi salona za vreme Lujeva je navode da razmisli kakva su intelektualna druženja u njeno veme. Imali smo priliku da se i pre njenog teksta obavestimo da se samo u stihu i sa svežim idejama moglo blistati pred Lujem XIV, a sa sedeljki njenih prijatelja se odlazilo sita stomaka i gladne glave. Kao što je ona završila jedan tekst: Knjigu preporučujem onima koji s vremena na vreme vole da se zamisle.

Volim knjige u kojima se prebrojavaju noge stonoge.

…

Bilo kako bilo, ali književni kritičari trebalo bi da veruju u duhove. Strah da će se u ponoć, naglo otvoriti vrata i pred njima pojaviti duh razmatranog pisca, mogao bi da sačuva interpretatora od mnogih gluposti.

…

Istinski skeptik ne sumnja u najgore u čoveku, već i u sve najbolje.

…

Naše stambeno građevinarstvo već danas možemo okarakterisati jednom reči – stanujemo jednostavno u fiokama.

…

Luj XIV je dovabio svoje buntovno plemstvo u zlatni kavez. Vladao je sam pomoću ograničenih činovnika, dok je plemstvu izmišljao fiktivne poslove.

...

Mravinjak je tajni san svih diktatora, nedostižan ideal vešto vođene države.

Vesna Šejić