Vladislav Petković Dis - Izabrane pesme

To je onaj život, gde sam pao i ja

Vladislav Petković Dis (1880-1917) je jedan od naših najtalentovanijih pesnika, i jedan od retkih koji se nije društveno snašao. Nije bio slavan za vremena, kritika ga je okarakterisala kao plagijatora, polupismenog, trebalo je da prođe vreme da se shvati kolika je njegova originalnost. Živeo je svoje stihove, nije bio salonski pozer, mnogi su bili. Imao je svoju izmaštanu mrtvu dragu: Nje više nema to je bio zvuk. Težio je smrti, ali se nije ubio. Živeo je boemski, ali i porodično. Rastrzan stvarnošću  radeći slabo plaćene poslove. Jedno vreme je naplaćivao placeve na pijaci, bio đumrukčija. Zbirka poezije Utopljene duše već naslovom govori o njegovoj poetici. Danas je zastupljen u školskim programima, ali pesmama za koje treba objašnjenje. Njegova poetika je metaforična. One pesme koje su jasne, nisu ni danas podobne.

Pođi mi zbogom, moja misli vedra,

Prošlo je vreme za radosne priče;

Surova smrt je otvorila nedra,

Veliko zvono na saranu viče,

Truli vetrovi lome naša jedra. (Naraštaj grobova i suza)

Već i naslovi njegovih pesama govore o pesimizmu. Prošao je veliku srpsku Golgotu i govori o svom pokolenju u pesmi Posle Albanije

Tako nas ostavi sloboda i sreća,

San velikih dana i pobede hor.

Mesto glavu s vencem, poraze na pleća.

Deca smo nesreće i lutanja zlog!

Nečuvene patnje nebo nam podari,

Patnje što ne vide ni čovek ni bog.

Kada se to zna o njemu, ne čudi što je on napisao našu najznačajniju satiričnu pesmu:

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,

Nabujao šljam i razvrat i poroci,

Podigao se truli zadah propadanja,

Umrli su svi heroji i proroci.

Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,

Na visoko podigli se sutereni,

Svi podmukli, svi prokleti i svi mali

Postali su danas naši suvereni.

Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,

Ismejane sve vrline i poštenje,

Poniženi svi grobovi i životi,

Uprljano i opelo i krštenje,

Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,

Pobegao duh jedinstva i bog rata;

Obesismo sve praznike i tribune,

Gojimo se od grehova i od blata.

Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,

Dostojanstva podeliše idioti,

Lopovi nam izrađuju bogataše,

Mračne duše nazvaše se patriote.

Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Svoju hrabrost na podvale i obede,

Budućnosti zatrovasmo sve izvore,

A poraze proglasismo u pobede.

Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,

Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;

Od nesrećne braće naše, od robova,

Zatvorismo svoje oči i džepove.

Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,

Ko jedina uspomena na džinove;

Sad svu slavu pronađosmo u partiji,

Pir poruge dohvatio sve sinove.

Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,

Ne čuju se ni protesti ni jauci;

Pod sramotom živi naše javno mnjenje,

Naraštaji, koji sišu ko pauci.

Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,

Ne vidi se naša jadna zemlja huda:

Al kad požar poduhvati na sve strane,

Kuda ćemo od svetlosti i od suda!

Pomrčina pritisnula naše dane.

Vesna Šejić