Žan Delimo – Civilizacija renesanse (istorija)

Renesansa je bila istorijska svest. Ta svest je bila nešto novo i znak novog mentaliteta.

…

Leonardo da Vinči: Ja bih raspršio toliko mnoštvo ljudi, koji, tiskajući se jedan preko drugog poput stada koza i zagađujući svako mesto, postaju izvor zaraze i smrti.

…

Hrabrom srcu niša nije nemoguće – moglo bi da okarakteriše čitavu renesansu.

…

Položaj žena popravio se od trenutka kad se počelo imati vremena za razgovor.

Žan Delimo je obogatio svojim radovima intelektualni svet XX veka Francuske, nagrađivan je za lepotu stila, bio akademik, profesor na Sorboni. Civilizacija renesanse je dva puta u razmaku od skoro deset godina nagrađivana i prevođena. Oko Renesanse se nakupilo niz legendi i ishitrenih zaključaka koji su prihvatani kao istorijske činjenice. Žan Delimo je u ovoj studiji opovrgao neistine i zablude. Proučavao je podelu u crkvi do koje je došlo uticajem Martina Lutera i Kelvina i tridesetogodišnje ili čak on navodi stogodišnje verske sukobe koji su podelili Evropu na dva dela. Protestanti su obeležili promene u svetu svojim odnosima prema braku, obrazovanju, uplivu u bankarstvo koje je Vatikan ometao svojim zabranama, a u krajnjem ishodu i na samo katoličanstvo. Zabluda je da je sve novo u ovom periodu. Kultura kao i pronalazaštvo, ili uticaj helenske, pa rimske filozofije, nauke i umetnosti je začet već u srednjem veku. Nije Leonardo pronašao sve što mu se pripisuje i nije bio usamljen. Bilo je to vreme rudarstva, topljenja ruda, prekomorskih putovanja, usavršavanja jedrenjaka, saznanje o tokovima struja i vetrova, proizvodnje, gradnje velikih gradova i zdanja i to je zahtevalo praktična pronalazačka rešenja. Leonardo je bio najbolji poznavalac anatomije i priznaje mu se da je mnogo ideja imao i u sistematizovanju stvorio filozofski stav. Trgovina kao i okeanska putovanja su zahtevala tokove novca. U prvo vreme su vašari u velikim gadovima bili prilika za razmenu roba, ideja, umetničkih dela i susreta bankara. Trebalo je prikriti pozajmice, lihvarenje od crkve, i tu se došlo do niza metoda, kao dvojno računovodstvo, koje su i danas u upotrebi. Za pojave Avinjona i podele papske vlasti je i crkva osnovala banku i onda je sve postalo zvanično. Zabluda je da je već stvorena  buržoazija; najbogatije ljude su vladari uvlačili u dvor i davali im titule da bi se oslobodili starog plemstva koje je imalo nasledne pretenzije na vlast. Nakon ratova i u pauzama od pošasti kuge ljudi sa društvenim pretenzijama nisu samo morali da se bogato i pomodno oblače, od njih se očekivalo da znaju latinski, ponešto grčki, budu zanimljivi sagovornici i obrazovani. Uskoro se to očekivalo i od žena. One nisu prolazile kroz zvanične koledže i školski sistem, koji se razvijao, ali su mnoge bile pametne prijateljice i okupljale oko sebe učeni svet. Tako se pokrenula literatura o ponašanju, potrebi odgajanja bračne ljubavi, i saznanja da deca imaju ličnost. U srednjem veku su se intelektualci regrutovali iz redova visokog plemstva, ovde to nije bilo više pravilo: Montenj je imao privatnog učitelja latinskog od ranog detinjstva, bio plemić, ali Makijaveli je bio svešteničko kopile. Mnogi su, i oni kasnije najbogatiji, dolazili iz neuglednih porodica. Čovek ulazi kao tema umetnosti svojim izrazitostima, kao i priroda, a ipak se veruje u zvezde, veštice, đavola. Koliko god bili originalni ljudi toga vremena i svojim delima bili od crkve primani sa oprezom, bili su vernici. To je vreme hrabrih, originalnih ljudi, ali i razbluda, raskalašnosti, sodomije. Renesansni ljudi su često bez teškoća mirili veoma paganski stil života i snažne senzualne preokupacije sa iskrenom i čak žarkom verom.

Znatno pre XVI veka, nastali su istovremeno kapitalistički mentalitet i bankarski i računovodstveni instrumenti, koji su omogućili tom mentalitetu da se izrazi.

…

Đordano Bruno: Priroda je ispisana matematičkim jezikom.

…

U doba apsolutne monarhije pojam pokornosti postao je jedna od osnovnih vrednosti evropskog društva.

Vesna Šejić