Žerar de Kortans - Ogledala (roman)

Dosluh industrijalaca i naučnika pokazivao se otvoreno, bez stida i srama.

Žerar de Kortans je u neko doba svoga života otkrio da ima slavno plemićko poreklo i to je dovelo do inspiracije za roman Ogledala čija radnja je smeštena u sedamnaesti vek, vreme vladavine Luja XIV. Glavni junak je Nikola d Asan baron od Valonja, čovek koji je nasledio imanje, trgovinu i zatvorenu fabriku stakla. Fasciniran je ogledalima i nabavlja ih iz Venecije, što je zabranjeno i zbog čega će ga kraljevi ministri naterati da četiri puta ide u Veneciju da bi doveo majstore koji prave ogledalo jer kralj želi da u proizvodnji pretekne Mletke. Biće industrijski špijun. Dozvoliće mu da jedno vreme čak i sam proizvodi staklo i ogledala, ali onda kralj preuzima sve u svoje ruke i njegova staklara biva zabravljena, a on nateran da provede dve godine u Veneciji. U to sve se uplela i barokna ljubavna priča sa devojkom koju će on dovesti kao preobučenog mladog majstora iz Venecije. Poverovaće da mu je sestra i otkriti tajnu da je izvršena krvava zamena. Ljubav je postala dozvoljena i sa njom će izroditi dinastiju koja će trajati sve do Francuske revolucije kada će mu dalekog potomka giljotinirati jer je plemić. Oko ogledala koje je na dvorovima Luja imalo moć umnožavanja likova po dvoranama, razotkrivanja, špijuniranja, oholosti i svih spletki koje su neophodne vlasti. Roman je zasnovan na nizu zavera, otrova, podmetanja, preoblačenja, špijunaže, gladi i bede u narodu i to ga čini starinskim i zanimljivim.

Kralj , pošto je potrošio novac na Luvr i Tiljerije, sad hoće da ga spiskava na Versaj.

…

Dolazak u Pariz bio je veliki šok za Nikolu d Asana. On, koji je znao samo za učmali ritam Valonja, otkrio je jedan prljav, zagušljiv grad, grad blatnjavih ulica zakrčenih teškim kolicima pekara i piljara, krdima volova teranih u klanice i velikim šestoprežnim kočijama. Kuće behu zidane kojekako, te su se aristokratske i građanske kamene zgrade sa kolskim ulazima mešale s drvenim omalterisani pročeljima narodskih kuća.

…

Venecija, kiša je tamo, kažu, divota. Budi vonj kuća. Moći ćete da slušate Monteverdijevu muziku. Taj grad ne liči ni na jedan drugi. nemoguće je stvoriti sebi pravu predstavu o njemu ako ga niste videli.

…

Pokukuranti je ubijen. Dok se vraćao iz lova, sav u znoju, navukli smo mu košulju natopljenu arsenikom.

Metoda stara kao svet, veoma cenjena od prinčeva i papa.

…

Venecija je zemlja polumaski, onih što skrivaju samo čelo, oči i nos, ali usta ostavljaju otkrivenim. Tako čovek celoga života ima posla sa ravnodušnim polulicima, sa polustvarnostima.

…

Oko monopola na izradu stakla i ogledala vodila se prava bitka u kojoj kao da su bili dopušteni svi udarci.

Vesna Šejić