Zoran Predin – Mongolske mrlje (roman)

Dimljeni Marjan nije umeo ni da čita ni da piše, natucao je nešto nemački, napola je znao da izmoli Očenaš i Anđeo čuvar, a i to samo ako bi neko molio s njim. Zato baš ništa nije osećao prema veri i sveštenicima. Bili su mu zapravo odvratni u svojoj uzvišenosti i sveznanju.

…

Kao jedan od najboljih regruta, više puta javno pohvaljen pred celom kasarnom, nije razumeo zašto je odbijen njegov zahtev za upis u Vojnu akademiju u Beogradu i zašto su ga na kraju školovanja poslali kući. Slovenci u to vreme više nisu imali poverenje najviših generala JNA.

…

Najnovija istraživanja potvrđuju istorijsku činjenicu da je partizanska borba bila nepotrebna, jer je poginulo mnogo više Slovenaca nego što bi ih poginulo da su jednostavno sačekali da nas saveznici oslobode.

Zoran Predin, čuveni kantautor, je u romanu Mongolske mrlje napisao istorijsko-porodični roman od šesnaestog veka do sadašnjih dana. Istorija porodice počinje prolaskom turske vojske kroz krajeve oko Maribora i silovanjem šesnaestogodišnje devojčice. Silovanu i povređenu je spasao Turčin koji je u njenim očima prepoznao svoga ubijenog ljubavnika i poklonio joj prsten sa safirom čiju dalju sudbinu saznajemo na kraju romana. Njemu će njegovi odseći glavu, raščerečeno telo baciti psima. Tako roman počinje pričom o raznim formama strasti, ljubavi i smrti. Vremena se naizmenično prepliću, ali kontinuitet zla ne prestaje. Silovatelj je imao tamnu put i zelene oči. Jedan od predaka će biti tamne kože sa zelenim očima što će mu odrediti sudbinu, a poslednja devojka u romanu će imati kao beba tamne mongolske mrlje na telu. One se izgube odrastanjem, ali otac je ne može da voli jer u njoj vidi svoju nečistu krv. Svoj identitet zasniva na čistoj krvi SS partije devedesetih godina dvadesetog veka. Ubiće ga posle političkog skupa po naredbi vođe partije jer ima potencijala i veruje njegovim govorima i političkim proglasima. Nema kraja istorije, snage mržnje i nečovečnosti se vuku kroz vekove. Mongolske mrlje nisu samo na telu, nego i u kompleksima, karakteru, oholosti, strasti. Zlo vlada svetom i ljubav se kobno pretvara u mržnju. Moguća je ljubav između onog crnog i plavookog koji je činio zlo progoneći protestante i riđe neme dvadeset godina mlađe devojke. Moguća i između slovenačke devojke i mladog košarkaša Splićanina. Oni se ne razumeju dovoljno. Postoji jezička prepreka. Reči uništavaju ljubav, unose zlo u odnose. Svi ostali ljubavni i politički odnosi u romanu su zasnovani na lažima, karijerizmu, prikrivanju pravih ciljeva i namera. Predstavnici crkve, manastira se ne odlikuju poštenjem i učestvuju u sveopštoj ljudskoj i istorijskoj prevari i pohlepi. I među njima kao i među svetovnima vlada karijerizam. Spremni su da organizuju pokolje. Samo dobri umiru u snovima i na miru. Ostali doživljavaju nasilnu smrt: odsečena glava, konj po narudžbi pregazi grešnicu, glava razbijena kamenom iz kaldrme. Ljubavni trougao zasnovan na strasti, proračunu, na kraju mržnji, završava uzajamnim trovanjem na večeri pomirenja. Svako od šesnaest poglavlja počinje motom koji produbljuje značenje.

On zaista veruje u to što govorim! Možeš li da zamisliš? Zato moramo na svaki način da ga na vreme prisilimo da prestane da razmišlja kako će me jednog dana naslediti.

…

Spuštao se mrak i lastavice su lovile mušice za večeru. Dan se nije ohladio, letnja vrućina se nastavila u noć.

Vesna Šejić