Zvuk tišine

Pozdrav mraku, druže moj stari

Dođoh da razgovorom razumem stvari

Jer vizija tiho puzi

Baca seme dok me san drži

I vizija u moj um posađena

Ostaje da smeta

U zvuku tišine

U nemirnim snovima hodao sam sam

Uzak put kaldrmisan

Ispod oreola ulične lampe

Dižem kragnu uz suze

Jer mi oči ubode čisti

Bljesak neonske svetlosti

To noć raspoluti

I dodirnu zvuk tišine

I u golom svetlu se pojaviše

Deset hiljada ljudi, možda više

Ljudi razgovaraju bez govora

Ljudi čuju bez slušanja

Ljudi pišu pesme koje glas ne deli

I niko se ne usudi

Uznemiriti zvuk tišine

"Budale", rekoh, "ne razumete

Tišina poput raka raste

Čujte moje reči da vas naučim

Primite moje ruke da vas dokučim!"

Ali moje reči, poput tihih kapi kiše

Padoše i odjeknuše

U bunarima tišine

A ljudi su se klanjali i molili

Neonskom bogu koga su stvorili

A znak je blinkao svoje upozorenje

Rečima svetlima koja prete

I znak reče:

"Reči proroka su

Na zidovima metroa

I stambenim zgradama

I šapatu u zvuku tišine."

The Sound of Silence je pesma Pola Sajmona koju originalno izvodi duo Simon & Garfunkel, snimljena je 1964. godine,  a objavljena na njihovom debi albumu Wednesday Morning, 3 A.M.

Autor slike: Zoran Mujbegović

Autor prepeva: Rastko Šejić