Dodeljena nagrada "Branko Ćopić" u Klubu SANU [VIDEO]
U Klubu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu održana je svečana dodela nagrada iz Fonda Zadužbine „Branko Ćopić“ za 2026. godinu.
Ovogodišnji laureati su Živojin Rakočević za zbirku pesama „Miris anđela“, Milan Mićić za knjigu pripovedaka „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče“ i Kosta Kosovac za pesničku knjigu „Šestar za oreol“.
Odluku o laureatima doneo je Upravni odbor Zadužbine „Branko Ćopić“, koji čine akademici Matija Bećković, Zlata Bojović, Jovan Delić, Dušan Kovačević i Milosav Tešić, koji je i predsednik Upravnog odbora.
Govoreći o zbirci „Miris anđela“, akademik Matija Bećković rekao je da je knjigu doživeo kao „moderni nastavak Kosovskog ciklusa“: „Silazeći u katakombe, Kosovo je opet prelazilo u nadležnost poezije... Prekriveno tišinom tonulo je u daleku prošlost, a bilo življe nego ikad. Kada mu je u posetu došao otac Živojin ga je vodio od svetinje do svetinje Kosova i Metohije. Na rastanku otac je rekao: ‘Za ovo je vredelo ginuti!’“
Primajući nagradu, Živojin Rakočević se obratio Branku Ćopiću i „rođenima“: „Bilo bi lakše govoriti o nauci, poetici i jeziku Brankovog opusa, o transformaciji književnog postupka, o ideološkom kontekstu i tekstu autora. O čistoti i uticaju na dečju književnost. A moram, i red je, da govorim o trenucima kada se razdanjivalo u meni. Kada se sve između sveta i pisca svelo na jednu jedinu Brankovu reč – ‘rođeni’. Ćopić je najmilosnije siroče srpske književnosti i istovremeno njen mili starac. Rađanje bez izvesnosti i gorka toplina dovršenosti.“
Akademik Jovan Delić u svom izlaganju obrazložio je nagradu dodeljenu Milanu Mićiću za zbirku pripovedaka „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče“: „Mićić već naslovom otkriva svoju inovativnost. Kolonističke priče su imenovane kao nova pripovjedačka vrsta u srpskoj književnosti, utemeljena ovom knjigom koja je deset priča te vrste skućila u svoje korice. Kolonističku temu je otvorio Branko Ćopić u savremenoj srpskoj književnosti... Riječ je dakle o značajnom djelu koje našoj književnosti donosi nešto bitno novo, čak i na planu poetike žanra.“
Laureat Milan Mićić govorio je o svom odnosu prema Ćopićevom delu: „Branko Ćopić i njegovo delo, ljudska toplina i osmeh, jecaj i krik, ljudska začudnost i nežnost, suza i smeh, dečačko čuđenje nad lepotom i jazbinama života, i moć da se preskoče sve provalije u trajanju bez obzira na ljudsku nemoć i poroznost, a da čovek uvek ostane čovek. Branko Ćopić je stvarao svoje delo u borbi za ljudskost i istinu.“
Govoreći o nagrađenoj zbirci „Šestar za oreol“ Koste Kosovca, akademik Milosav Tešić istakao je: „Na gotovo svakoj pesmi ove zbirke pažljiv čitalac mora zastati. Pod naoko jednostavnim stvarnosnim slikama pred njim se otvaraju šira asocijativna polja. Ukazuju se, uz pronicljiva zapažanja, ona viđenja kao i lepo dočarani pevni predeli do kojih se jedino pesničkim pristupom doseže... Ovaj šestar razlikuje se od drugih, njega nisu koristili matematičari, već ikonopisci.“
Mladi pesnik Kosta Kosovac rekao je nakon prijema nagrade:„Sedeti nad rukopisom u svetu koji neminovno gubi sljezovu boju podseća da treba sačuvati i ono detinje i ono poetsko, i kao piščevi junaci nikada ne zaboraviti biti dete. Čuvajmo se večno od potpoljenog detinjstva i pevajmo svak svoju pesmu.“
