Karlos Ruis Safon – Senka vetra (roman)

Izgleda da je policija držala da je zgodno da ima na raspolaganju jedan broj osumnjičenih koje može da prebije kad treba.

…

Uspomene su gore od metaka.

…

Knjiga je ogledalo da u njemu možemo da pronađemo samo ono što već nosimo u sebi, da u njoj unosimo mozak i dušu, a da su ta dobra svakim danom sve ređa.

Barok kako ga čitaju postmodernisti je vladavina đavola, ogledala u ogledalima, duplog dna, spletki, taštine. Roman „Senke vetra“ Karlosa Ruisa Safona je takav roman. U vreme Franka u Barseloni, kao i za rata, vremena zla, opstaju likovi romana sa usijanim osećanjima. Zlo je ozvaničeno i sa dobrim se teško opstaje. Pripovedač Danijel odrasta i sazreva u takvom svetu, ali uz oca vlasnika knjižare, i niz blagonaklonih ljudi. U tom zlu i progonima, policajci koji prate svaki korak i premlate iz zadovoljstva, ljubavi su fatalne i ponavljaju se po sličnom principu u boli i nemoći, sa klasnim sukobima i preprekama.

Danijel je doživeo svoju čitalačku inicijaciju u deset godina tako što je doveden u tajno Groblje zaboravljenih knjiga. Knjiga koju je tada odabrao će obeležiti njegov život. Odabrao je „Senke vetra“ Hulijana Karaša, čiju ćemo neobičnu biografiju pratiti i videti kako se od bojažljivog pijaniste u Parizu iz očaja i nemoći preobražava u zlog junaka iz svoga romana, đavola spaljenog lica, sa krvavim nožem u rukama i džepovima punim otetog novca, osvetnika noći. Na drugoj strani je njegov poznanik iz detinjstva, odrastao po domovima, spaljenog srca od ljubomore, krvopija i odličan policijac sa karijerom, potreban svim vlastima.

Po romanu vrvi niz likova u neočekivanim odnosima iz kojih izlaze prazni i očajni. Smucamo se ulicama grada, noću najčešće. Susreti su tajni. Ljubav je progonjena. Mesto radnje je u jednom vremenu napuštena bogataška vila u čijem podrumu se kriju kosti nesrećnika, i gde počinje tajna ljubavna priča i dešava se okršaj na život i smrt. Očajni otac koji je doprineo smrti svoje kćerke i bespomoćnosti sina odlazi prekomorskim brodom u Argentinu. Brod prate morski psi, i kada se on preda moru i njima, oni otplove dalje, kao da su bili tu samo da ga kazne i pojedu. Sve je na ivici stvarnosti, ali fikcijom su vešto i detaljno motivisini likovi.

Frojd je prisutan, ovde to ne smeta, u osnovi je slike društvenih devijacija. Očevi neospornim autoritetom upavljaju detinjstvom sinova i čine novu generaciju nesrećnih. Zlo je odraz vremena, neispunjenih snova, neostvarenih ljubavi i težnje ka pomirenju sa svetom koje se ne da postići.

Roman je delimično i detektivski i do kraja se upoznajemo sa tajnama što nam ostavlja utisak da učestvujemo u njihovom životu i formiranju kroz vreme. Posmatrajući pozicije likova u društvu susrećemo se sa strukturom grada. To što su svi likovi neobični i imaju neočekivane osobine čini ih literarnim, imaju tajne navike i potrebe: sveštnik prevodi helensku erotičnu poeziju, apotekar voli da se šepuri u ženskoj toaleti. Pisac u tom vremenu mraka ne odoleva srećnom kraju, ipak je to i istorijski roman.

Objavljeno mi je da ću u roku od dva meseca ja, Danijel Sempere Martin, imati čast i priliku da pristupim najsvetijoj i najpoučnijoj dužnosti koju život može da ponudi kelterberijskom muškarcu: služenje domovine i oblačenje uniforme narodnog krstaša u odbranu duhovnog bastiona zapada.

…

Tih sam dana naučio da ništa nije tako zastrašujuće kao heroj koji živi da bi o tome pričao, da bi govorio o onome o čemu oni koji su pali pored njega nikad neće moći da pričaju.

…

Priča je pismo koje pisac piše sam sebi da bi sebi ispričao stvari koje drugačije ne može da utvrdi.

Vesna Šejić