Migel Bonfoa – Jaguarov san (roman)

Uvek je najniža u prostoriji. Ali svi moraju da podignu glavu da bi s njom razgovarali.

…

Dečaci koji su sedeli na zidiću nasipa gledali su kako prolazi to mitsko biće tužnih očiju i premda je uvek imala ljubazan izraz lica i iskren osmeh, niko se nikada nije usudio da joj se obrati iz bojazni da će narušiti nevinu magiju tog priviđenja.

…

Ako hoćeš da postaneš pisac razgovaraj sa onima koji to nisu.

„Jaguarov san“ je roman Migela Bonfoa, Venecuelanca po poreklu, koje se kao dete diplomata, obrazovao u Parizu. Roman je dobio Veliku nagradu Francuske akademije za roman kao i „Feminu“, te je preveden na dvadesetak jezika. To je porodični roman o više generacija, kroz čije se sudbine prate i promene u zemlji. Svi odnosi u delu odražavaju tradiciju, duh tla i bogate fantastike koja upravlja životom stanovništva Venecuele.

Podeljen je na četiri dela imenovana junacima: Antoan, Ana Marija, Venecuela, Kristobal. To su tri generacije, ali i niz srodnika, kao i predaka. Opisane su neverovatne ljubavne romanse. Antoana je pronašla prosjakinja u korpi pred crkvom i odgojila ga u bedi. Na kraju on ostvari svoj san da u malom gradu gde živi izgradi univerzitet čiji će rektor biti doživotno. Njegova ljubav Ana Marija će biti prva lekarka u zemlji. Njihova kćerka odlazi u Pariz da bi postala diplomata Venecuele po gradovima sveta. Njenog sina će povući rodno tlo i vratiće se u Venecuelu da napiše roman, pored ostalog.

To je zemlja seljačkih buna i revolucija, bede i oholih bogataša, surovih diktatora koji preuzimaju vlast. U romanu se upoznajemo sa mnogo složenih ličnosti sa neočekivanim  biografijama koje bi same po sebi mogle biti izdvojeni romani. Snovi i osećanja sa bojama, mirisima i verovanjima upravljaju životima junaka. U zemlji ogromnih cvetova opojnih mirisa i nepobedivih smradova života ličnosti su herojskih srazmera: Antonijo je izveo hiljadu sto trideset i četiri operacije i nijedan mu pacijent nije umro na rukama. Od dvadeset bolnica u Marakaibu, on je vodio šest, bio je predsednik lekarske komore, osnivač Saveza venecuelanske medicine, poslanik Narodne skupštine, preživeo je epidemije ankilostomijaze, paludizma i malarije, i predvodio je medicinski tim koji će u celom regionu uspeti da iskoreni velike boginje.  Sa druge strane je: Klemant Paharo, legendarni zločinac koji je krijumčarenjem duvana postao najbogatiji čovek na jugu jezera i koji je posejao toliko dece da su ga do kolumbijske granice svi zvali papa. Niz tako protivrečnih ličnosti i situacija čine roman uzbudljivim.

Likovi u romanu se razvijaju i doživljavaju neočekivane transformacije ličnosti. Kuće sa mnogo soba i velikim dvorištima punim cveća su pribežište bližih i daljih srodnika koji, kada provedu život u lutanju, dođu tu da nađu svoj mir pre smrti. Jednog jutra, kada je sunce već žarko sijalo, Antonio bio odsutan, Venecuela je ugledala stogodišnjeg starca, potpuno nagog, kako ide kroz dnevnu sobu prema kuhinji da se osveži. Kad ju je ugledao, najpre se izvinio što pije vodu, a ne zbog svoje nagote, pa ju je pozdravio  s preteranom elegancijom i prefinjenošću, sagnuv se do zemlje u dubok naklon, ispruživši ruku da bi poljubio njenu, sa manirima koje je naučio u salonima andske buržuacije. – Ja sam tvoj deda.

Romani toliko barokni nisu laki ni za prepričavanje, ali se izabranim opisima može uvek ponovo vraćati.

Nikad nije ni pomislio da korupcija može da se pojavi blizu njega, kao dete obilja, na vlažnoj zemlji revolucije. Korupcija nije apanaža za imperijalističke režime, već je svuda. Revolucije se njome napajaju. Propadale su zato što su ljudi zaboravljali da, kako bi ih održali, moraju da rade isto ono što su radili da ih pokrenu.

Vesna Šejić