Siniša Luković - S morem u venama (istorija)

Jedrenje je poezija kretanja

…

Sve materijalno, kulturno i duhovno bogatstvo Boke izgrađeno je i stečeno upravo na moru – najvećim dijelom na jedrenjacima koji su plovili i trgovali širom svijeta.

…

Bokeljski su pomorci ispisali neke od najslavnijih stranica ovdašnje, ali i svjetske pomorske povjesti.

U studiji „S morem u venama“ Siniša Luković je ispisao skoro dva veka bokeljske istorije. Kao novinar Vijesti, tamo je objavio dvadeset i dva novinska članka koji čine knjigu. Kada se čitaju objedinjeni, dobija se istorijski pregled dva stoleća i kontinuirani zapis o pomorstvu Boke Kotorske. Pisac je krajnje precizan kada piše o brodovima: znamo gde su građeni, ko je prvi naručio i koliko platio, a ako su menjali vlasnika saznajemo istoriju transakcija. Daje karakteristike svakog broda i stručni profil posade. Zapisana su imena što porodicama i danas može biti za ponos. Saznajemo maršrute brodova i kako je svaki od njih završio svoj vek plovidbe. Sa ponosom su opisani slavni trenuci i okršaji koje su brodovi prebrodili, a sa pijetetom opraštanje od njih, bilo da su potonuli u moru, ili su otišli u staro gvožđe. Tu su i poslednje suze starog pomorca. Od čuvenih jedrenjaka do parobroda, tim brodovima zapovedali su kapetani čije su karijere u ovoj knjizi proslavljene. Posebna je priča o školskim brodovima na kojima su se budući pomorci obučavali plovidbi. Nabrojani su predmeti koje su proučavali, obaveze na brodu raspoređene po uzrastima i dnevni raspored njihovog radnog dana.

More je ogromno, a plovidba neizvesna, nailazi se na neprijatelje, dolazi do sudara iz nehata, neočekivane hridi unište brod. I vremenske prilike mogu biti neprijatelj: bilo tišina, bilo strašna nevremena koja su uništavala brodove i dovodila posadu u životnu opasnost. Luković nam sa tugom opisuje nevolje, i raduje se spašavanju broda i posade.

Najvažnije su slavne karijere kapetana i brodovlasnika. Prvi od njih je Spiridon Gopčević, brodovlasnik, trgovac žitom, bogat toliko da je dao da se sazida najlepša palača u Trstu. Podstakao je našu tamošnju zajednicu da ostavi iza sebe crkvu, mesto vere, a danas i turističku znamenitost. Prodajom brodova Argentini je uticao na formiranje njihove ratne mornarice. Pretposlednje poglavlje je o veštom kapetanu i junaku Foklandskog rata između Argentine i Engleske, Horhe Gopčeviću, koji proslavi prezime i familiju posle veka i po. U toku pripovedanja upoznajemo kapetene čije su sudbine vredne pažnje. Opisani su sa detaljima tako da imamo utisak da su to delovi romana. Pleni pažnju sudbina Nikše Sekulovića, vlasnika više brodarskih kompanija u nekoliko zemalja. Bio je poslednji tradicionalni patrun Boke Kotorske, bonvivan koji je znao da ugodi sebi i prilagodi se vremenu. Kada je prolazio pored rodne kuće, nije silazio, nego pusti sirenu, a žene iz porodice i komšiluka su mahale sa obale. Posle silnih avantura oženio se sa šezdeset godina i ostavio iza sebe sina i kćerku koji se po svetu bave umetnošću.

Ima nedorečenih spletki koje ostavljaju čitaoca da se zabavlja domišljanjem: 1904. je od britanskog industrijalca jahtu kupio osmanski sultan Abdul Hamid, te je darovao  crnogorskom knjazu Nikoli Petroviću. Čitaocu može svašta da padne na pamet. Ko poklanja jahtu? Šta je protivusluga? Knjaz još nije kralj. Kao da je koncept za roman.

Brodovi su Bokeljima bili važni, deo njihovog ponosa. Svaki novi koji im pripadne pri uplovljavanju je svečano dočekivan sa zastavama, pesmom. Brodovi su menjali način života. Kapetani su, sebi i zavičaju na ponos, zidali palače. Tako su nastali najlepši gradovi. Sada Bokom plove jahte i jahtice, a kruzer dovozi mase koje samo prolaze, bace pogled i ničim ne doprinose napretku i promeni života, ne rađaju kulturne vrednosti. Građani im okreću leđa. Samo prave gužvu.

Vesna Šejić