Stiven Grinblat – Samooblikovanje u renesansi od Mora do Šekspira (Istorijska studija)

Lagati i znati da se laže čini se privlačnije, estetički ugodnije i čak moralnije, nego lagati i verovati da se govori istina.

…

Pitanje neuhvatljivosti jedno je od glavnih zaokupljenosti renesansnih mislilaca, od najumerenijih do najradikalnijih.

…

Renesansni Evropljani su se svakodnevno suočavali s dokazima da je stvarnost na koju su navikli samo jedno rešenje, između mnogih drugih, trajnih ljudskih problema.

„Samooblikovanje u renesansi od Mora do Šekspira“ Stivena Grinblata je zanimljiva avantura duha jednog vremena kada se stvarala moderna duhovnost Engleske. Ljudi od duha su se suočavali sa ograničenjima vere i moći dvora. Na početku od Tomasa Mora pa sve do drama Marloa sve se odvija na dvoru, pre svega Henriha VIII, pa do kraljice Elizabete. Vladar je tada sakupljao sve vredne mislioce koji bi svojim delima činili značaj dvora. Oni su bili bliski ljudi, diplomate i time utemeljivali njegove vladarske odluke. Problem intelektualca je potreba za samostalnosti, kao uslov mogućnosti stvaranja.

Tako je početak osamostaljivanja bio odvajanje od moći crkve i njenih zastrašivanja grehom i đavolom. Sve strasti su delo pakla, čak i strast u braku. Prevodi se Biblija i time se stvara osnova za reformaciju. Upoznavanje šireg kruga ljudi od duha koji nisu poznavaoci latinskog i grčkog sa tajnama svete knjige i mogućnosti rasprave kako koji deo razumeti pružiće Henrihu VIII da osamostali svoju vlast. Na toj vatri će se peći i Mor koji ne može da zamisli crkvu bez Rima i pape. Oproštena mu je Utopija gde je opisao idealno društvo nimalo slično dvorskoj politici, ali će ga suprotstavljanje odvajanja od hrišćanskog centra moći odvesti do Tauera i obezglavljivanja. Sa druge stane i borba za reformaciju sa idejama Martina Lutera je zastranjivanje koje košta glave.

Potom će se Vajat opredeliti za ljubavnu poeziju. Veruje se da je pre kralja bio jedan od ljubavnika Ane Bolen. Čežnja, nezadovoljstvo zbog ženske prevrtljivosti mu je bila osnovna tema poezije. Žena je nepouzdana, on mora da vlada, odlučuje, i napusti je viteški, ali iza svega toga je dupli sadržaj pesama kojima se pesnik razračunava sa politikom i vlasti. Ipak je bio poznati diplomata, i svojim darom da lepo i bogato piše i pripoveda je tvorac diplomatskog, dvorskog i poetskog jezika. Da bi se bilo na dvoru morali su se proučavati aktuelne knjige o pravilima ponašanja i etikecije, a i vladati dovoljno složenim jezikom. Dvor je veliko glumište i samo najlukaviji opstaju. Dvojni moral ulizištva će takođe biti tema literature.

Širi se krug publike, pre svega pozorišne i mogućnost pisca da nije obavezan prema dvoru, iako je morao biti vešt u plesu po žici slobode. Stiven Grinbdlat se u svom radu najviše bavio Šekspirom, te je u ovoj studiji Šekspir predstavljen pre svega Otelom, njegovom ljubomorom i Jagovom spletkarenju. Kroz knjigu se susretao sa biografijom pisaca, analizom njihovih dela u kontekstu političko-istorijskih okolnosti. Tako se empatija razume kao sposobnost uživljavanja u tuđi dušu, pre svega iz ličnih koristoljubivih razloga. Jago je primer takve analize, ali i složena priča o strasti koja je još uvek odlika greha i u braku. Ljubomora Otela je lično osećanje greha jer voli lepoticu i ubija je da bi se oslobodio straha od pakla i ljubomore.

To je priča o razvoju jedne bogate nacionalne kulture. Kolonijalni odnosi su uticali na odnose prema sebi i svetu, te je jedno od objašnjenja uništavanja urođenika, oni raskalašno živeli i to bi moglo biti zarazno, svako može podleći životinjskim porivima. Niz takvih analitičkih objašnjenja su neočekivani i otuda zanimljivi. Odstupaju od već poznatih racionalizacija istorije. Pisac je u komunikaciji sa Frojdom, Marksom, Altiserom. Prevod je donekle nekomunikativan jer studija bi mogla biti privlačna i onima koji se takvim terminologijama ne žele baktati.

Vesna Šejić