Na organizovanu borbu prosvetnih radnika za svoja sindikalna prava prosvetna vlast odgovara različitim vrstama pritiska i pretnjama otkazom. Materijalno beznadežna situacija je jedan od razloga za štrajk, ali pored toga se razvila svest da se položaj prosvete u društvu mora bitno promeniti. Sve je manji broj radnih mesta zastupljen radnicima sa odgovarajućom stručnom spremom. Najbolja je još situacija kada na rad dolaze apsolventi. Problem je što ostaju u radnom odnosu nekoliko meseci i nezadovoljno napuštaju rad. Izvođenje nastave je komplikovan proces koji zahteva kontinuiran rad, pa i tada se čeka duži period da bi se uočili rezultati. To je pri tome kontinuirani kolektivni rad i prekidanje kontinuiteta nepovratno ugrožava opstanak službe. U takvoj situaciji smatrali smo uputnim izvršiti ispitivanje raspoloženja studenata završnih godina na fakultetima direktno propusnim za rad u prosveti. Naslov istraživanja je aforizam čuvenog poljskog aforističara Stanislava Jiržija Leca: "Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo.
Istraživanje rađeno je na uzorku od 400 studenata završnih godina na fakultetima direktno propusnim za rad u prosveti. Anketiranje je vršeno na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
78% ispitanika je dobro upoznato sa razlozima i situacijom vezanom za štrajk prosvetnih radnika, 18% je onih koji su sa aktuelnom situacijom vrlo malo upoznati, dok o štrajku nije informisano samo 4% ispitanika. Izvor informisanja su u najvećem broju slučajeva dnevne novine, koje prati 60% ispitanika i to, uglavnom: Blic 68%, Glas javnosti 18 %, Danas 6%, i informativni program televizija 57%: Studio B i lokalni nezavisni mediji 62% i BK televizija 18%.

Pogubnu sliku o prosveti daje podatak da 7% studenata nije upućeno u stanje u prosveti, a sami su deo tog procesa. U 80% slučajeva je stanje u prosveti definisano kao veoma loše, a u 15% slučajeva kao loše, a 80% ispitanika štrajk prosvetnih radnika smatraju opravdanim.

Odgovornost za tešku situaciju u kojoj se nalaze profesori, i školstvo u Srbiji u celini, po mišljenju ispitanika snosi najvećim delom:
• Vlast u Srbiji 72%,
• Ministarstvo prosvete 18%,
• Podela odgovornosti 7%,
dok je broj ispitanika koji profesore smatraju direktno odgovornim zanemarljivih 3%.

Istraživanje je pokazalo ogromno nezadovoljstvo studenata vlašću u Srbiji, čak 96% ispitanika smatra da treba da dođe do promena i iskazali su spremnost da u istim učestvuju.
65% "budućih profesora", sadašnjih studenata na univerzitetima u Srbiji, promenu vlasti smatraju uslovom za poboljšanje trenutnog stanja u prosveti, 61% reformu školstva, privatizaciju 12%, a čak 5% studenata smatra da se ništa ne može popraviti, što pokazuje strašan stepen rezignacije.

Čak 62% studenata bi radije radilo u inostranstvu, čak i ukoliko bi plate profesora bile značajno povećane. Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo.

Oni odbijaju mogućnost da pod aktuelnim uslovima rade u prosveti, 77% ispitanika bi tražili drugi bolje plaćen posao, dok bi samo 10% ispitanika odmah prihvatili posao. Alarmantan je i podatak da bi 63% ispitanika radilo van sfere svog obrazovnog profila i pored ponuđenog zapošljavanja u osnovnoj ili srednjoj školi.

Da studenti završnih godina a priori ne odbijaju posao u školi svedoči podatak po kome bi 59% ispitanika bilo zainteresovano za rad u prosveti ukoliko bi profesorske plate bile značajno povećane, a opšte stanje u našoj prosveti i državi poboljšano.
Istraživanje, sticanje uvida o stavovima budućih profesora o profesiji, je izvršeno da se prosvetnim radnicima, a i prosvetnoj vlasti, predoči ozbiljnost situacije i realnost pretnje otkazima koja posle ove ankete izgleda potpuno neozbiljno i trenutno rešenje. Tridesetminutni štrajk prosvetara je doneo pretnju reformom školstva i masovnim otpuštanjem. Kada se analiziraju rezultati ovog istraživanja može se sagledati koliko su reakcije vlasti u raskoraku sa ozbiljnošću situacije u kojoj se predugo zanemarivana prosvetna služba sada nalazi. Reforme se ne sprovode da bi se njima plašili radnici nego da unaprede rezultate. Ovako i pominjane samo govore o cinizmu i nespremnosti da se bilo šta pametno odluči.

Paralelno je izvršeno istraživanje, koje su planirali i kreirali članovi "Šta hoćeš?", a realizovala Prosvetna grana UG sindikata "Nezavisnost!", među prosvetnim radnicima u Srbiji.

Zajedno sa UGS "Nezavisnost!" i Partnerstvom za demokratske promene održano je 30 protestnih tribina širom Srbije pod naslovom "Prosvetar ili prosjak".

Članovi "Šta hoćeš" su tada delovali u okviru omladinske organizacije u osnivanju "Generacija 21" u okviru Evropskog pokreta u Srbiji.

Koordinator istraživanja: Marija Grebović Marković

Koordinator prikupljanja podataka: Budimir Marković

Stručni saradnik: Predrag Žunić

Koordinator projekta: Rastko Šejić