U ludom vremenu. U ludoj zemlji. Radili. Radiš ono što moraš. Bez straha. Nema straha u umetnosti. U stvaranju. Ubrzali glave. Uključili srca. I stvorili nešto lepo, jako i drugačije.

Naša prijateljica Mia Brojkvist bila nam u gostima. Upoznala se sa našim radom i radom naših prijatelja, takođe pripadnika nove ratne generacije srpskih umetnika. Oduševila se. Pozvala nas da dođemo u Finsku, da pokažemo sve te lepe stvari. Zahvaljujući našim prijateljima Darki Radosavljević i Ljubiši Ristiću, KPGTu kao producentu puta, sponzorstvu NISa i Politike, mi i odlazimo. Nas trojica: Kosta Milovanović, Nikola Cakić i Rastko Šejić. Sa sobom smo poneli: slike Miodraga Antonića i Milice Mićić, instalacije Dragana Ve Ignjatovića, Moce Jeremića, Zorana Pantelića i Dijane Rašović, stripove Saše Rakezića, Danila i Lole Milošev, video radove Slobodana Simojlovića, slikovnicu „Klipana u pudingu“, fotografije iz automata Saše Markovića, embargo pečate Andreja Tišme, poeziju i plakate grupe „Škart“ i naravno naše slike i stripove.

KATALOG IZLOŽBE DRUGAČIJI POGLED

Turku - 6. 7. - 26. 7. 1995.

Brinkkalan Galleria (Vanha Suurtori 3)

U Turku izlažemo u „Brinkalan“ galeriji, delu tamošnjeg kulturnog centra, 350 m², dva sprata velike lepe bele galerije. Tamo smo imali svoj mali bioskop – salu sa 60 mesta i video projektor i napravili smo desetodnevnu retrospektivu novog srpskog filma i video rada. Hteli smo da prodajemo semenke, ali to kod njih nije običaj. Tamo smo i na lokalnom radiju napravili jednoiposatni šou pod naslovom „Oči u oči sa Srbima“ i imali sreće da vidimo reakcije publike, jer su se ispred studija okupili svi zaposleni u radiju i umirali od smeha na naše viđenje sveta i Finske. Emisija je reprizirana dva puta. Izašli smo na naslovnoj strani tiražnog lista „Abo Underrattelsen“ pod naslovom „Živa umetnost iz Srbije“. Izlaze članci u nekoliko novina: „Turkusanumat“, „Helsinki sanumat“… Emitovano je još par sati radio intervjua i kritika.

Retrospektivna novog srpskog filma i video rada

Helsinki - 29. 7. - 15. 8.1995.

Tokoi Galleria (Säästöpankinranta 8)

U Helsinkiju izlažemo u intimnijoj atmosferi galerije „Tokoi“, koja se nalazi na šetalištu, na obali zaliva, na par minuta od strogog centra grada. Mnogo intervjua, reportaža i kritika na radiju i u štampi. U „Helsinki sanumatu“ izlazi članak pod naslovom „Nova energija iz Srbije“. Reportaža o izložbi emitovana je na „drugom dnevniku“ državne televizije Finske. Vlasnica galerije Ula Vali svakodnevno nas je hranila i zvala „maj bojs“. U blizini galerije, u moru, nalazio se vodoskok. Noću su ga isključivali. Pored mnogobrojnih kontakata upoznali smo i kamermana Petri Lajnonena, koji je bio dovoljno normalan da se igra sa nama. Snimili smo kratki film o boravku u Finskoj. Izložbu je videlo preko 2.500 ljudi.

Tampere - 18. 8. - 25. 8.1995.

Tamp Ylioppilastalo (Kauppakatu 10)

U treći grad, Tampere, mi ne odlazimo. Morali smo da se vratimo i polažemo ispite na fakultetima. A ni para nismo više imali. U Tampere odlaze stripovi, plakati, fotografije, pečati, poezija, filmovi… Izložba se tamo održala u foajeu univerziteta i otvorena je na Noć kulture, a u vreme internacionalnog pozorišnog festivala. Javili su nam da je izložba prošla jako dobro.

Tri slike iz Finske. Slika jedan. Veseli pijani ljudi koji petkom i subotom zapišavaju zidove prelepih građevina finskih gradova. Većina zidova ima tablice „Zabranjeno mokriti po zidu!“. A svako plaća piće za sebe. U kapitalizmu nema čašćavanja. Slika dva. Ulice pune reklama za kondome. Na svakom stubu po jedna. Najčešća ima sledeći sadržaj: „Kondom mejd in Juesej – original Jenki!“. Postoji i „evropski“ kondom, reklama plava sa žutim zvezdicama i natpisima. Taj se manje reklamira. Slika tri. Četiri ujutru. Ulica. Nas trojica lepimo najavne plakate. Prilazi nam žena od četrdesetak godina. Sviđa joj se plakat. Poklanjamo joj jedan. Pita nas odakle smo. „Iz srbije.“ „Mora da ste neke druge nacionalnosti pa ste morali da pobegnete.“ „Nismo.“ Ona počinje da plače. „Šta vi radite u mojoj zemlji? Vi ste zli ljudi! Ubice!“ Odlazi plačući. Sledećih pola sata nismo među sobom progovorili ni reči. Jebala vas televizija! Slika četiri (dodatna). Bele noći u kojima mrak traje pet minuta.

Izložbu su, kao i sve izložbe svuda, posećivali ljudi koje i inače interesuje umetnost. Dopala im se. Neke je podsećala na njujorški andergraund, a neke na rusku avangardu. Većina je videla nešto treće.

U Beogradu, 15. oktobra 1995.

Beograd - 15. - 30. 10. 1995

Foaje dvorane KC Beograd (Kolarčeva 6)

Po povratku u Srbiju, izložba je postavljena i u foajeu bioskopa KC Beograd u periodu od 15. do 30. oktobra 1995. Mnogo normalnog sveta i dobrih vibracija. Iz magacina Kluba KC Beograd, kako se foaje tada zvao, ukraden je metalni sanduk sa eksponatima, pa je na taj način "Šta hoćeš" ostao bez većine radova izložbe "Brdo nesklada".

Finski organizatori: Framat for Fred, Fenix.

U Finskoj je boravilo 3 člana Šta hoćeš: Nikola Cakić, Kosta Milovanović i Rastko Šejić.