Ime Otpor deo je tradicije pobunjeničkih pokreta u svetu, u Srbiji je bilo posledica očaja i apatije koje je uspešno proizveo režim Slobodana Miloševića i pretnje fizičkim uništenjem naroda NATO bombardovanjem. Prvi put se u okviru studentskih pokreta u Srbiji ova reč-slogan javlja u letku Otpor, čoveče!

Raspisivanjem internog konkursa za znak pokreta, pesnice na ideju Rastka Šejića (design brief), i izborom najboljeg pristiglog crteža (autora Nenada Dude Petrovića) na sastanku Marketinga Otpora uspostavljene su osnove vizuelnog identiteta pokreta. Znak je sredio i prelomio Mališa Vučković.

Kao zvanični slogan Otpora odabran je imperativ “Živi otpor!”, koji je predstavljen na prvom letku “Otpor je odgovor...” zbog koga je “Dnevni telegraf” Slavka Ćuruvije zabranjen i kažnjen, a sličnu sudbinu doživeo je i podgorički Monitor iz istog razloga.

Nakon hapšenja četvoro kolega u drugoj akciji crtanja grafita u Beogradu započeta je kampanja za njihovo puštanje: održana je tribina u Domu omladine, peticiju za oslobađanje uhapšenih studenata potpisalo je 7000 građana u dva dana, organizovana je pravna akcija i uspostavljena komunikacija sa internacionalnim organizacijama koje se bave ljudskim pravima (UN High commission for Human Rights, Human Rights Watch, Amnesty International, International Artists Against Racism...)

Međunarodni dan borbe protiv fašizma obeležen je akcijom “Kaži Ne fašizmu u Srbiji”, postavljanjem Zida plača na Trgu Nikole Pašića gde su građani Beograda pisali svoja mišljenja o fašističkom režimu u Srbiji.

“Pravo na Otpor!”; 25’; propagandni dokumentarni film o počecima Studentskog pokreta Otpor!, inspirisan hapšenjem četvoro kolega, represivnim zakonima o Univerzitetu i Informisanju, suđenjem Slavku Ćuruviji, otpuštanju nerežimskih profesora i NATO pretnjama bombardovanjem realizovan je u koprodukciji sa Video nedeljnikom (VIN), CZKD i Internews.

Organizovan je marš do Novog Sada pod sloganom “Mi pravimo put!” (citat EKV na ideju Srđe Popovića), kada je 100 aktivista marširalo 80 kilometara za slobodu štampe i Univerziteta. Kampanja za marš sastojala se iz proizvodnje letaka, radio džingla, transparenta, bedževa, vunenih kapa...

Uspostavljena je komunikacija sa Đorđem Balaševićem, koji je pokazao pravu veru u ideju Otpora i na svojim koncertima bio njen najbolji promoter. Prva verzija pesme "Plava balada" bila je posvećena uhapšenim studentima koji crtaju grafite:

"Vidiš plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona
I onda kordon, pred onom decom
Ko pred nekom tobož strašnom hordom
Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog
al vidim kakvi prave parade i vodaju svite
dok hapsiš klince sto po zidu šaraju grafite..."

Proslavu Srpske Nove Godine u organizaciji Gradske skupštine direktno je prenosila televizija Studio B, a svi bendovi pojavili su se u za tu priliku proizvedenim majicama Živi Otpor!, a u publici su bile velike pesnice na meteorološkim balonima i transparentima.

Zid istine pravljen je 5 meseci na ogradi kojom je pregrađen Studentski trg ispred Filozofskog fakulteta kao dnevni džambo poster, nekad kao serija postera, komentarišući tešku realnost života u diktaturi.

Kalendar “Ja uvek sanjam slobodu” nagrađen je od beogradskih alternativnih umetnika (Led Art), i distribuiran u 50000 primeraka putem nedeljnika NIN i Vreme

Program tribina “Upoznaj Otpor!” održan je u preko 40 gradova u Srbiji uz promociju dokumentarca “Pravo na Otpor! “

U ime Međunarodne nedelje borbe protiv rasizma i policijske brutalnosti na Zid istine 23. 3. 1999. postavljena je izložba fotgrafija policijske brutalnosti u svetu (uz pomoć agencije Reuters) i po prvi put su srpskoj javnosti izložene najbrutalnije fotografije nasilja srpske policije nad studentima demonstrantima u Prištini i Beogradu.

Tokom našeg rada u Otporu! islikano je više od 10000 pesnica po čitavoj Srbiji, prozvedeno 3000 šablona za pesnice koji su različitim putevima distribuirani po Srbiji, odštampano je 50000 bedževa, više od 300000 letaka, 10000 postera, majica (Veran Matić, glavni i odgovorni urednik Radija B92 pojavio se u našoj majici na dodeli Free Your Mind nagrade na MTV), baloni, kape, transparenti... Rad u Otporu! je nasilno zamrznut početkom bombardovanja, a iza članova "Šta hoćeš" i njihovog rada u Otporu! ostalo je nekoliko projekata (npr. kampanja "Svaka reč je protiv njih", plan unutrašnjeg organizovanja i širenja na građanstvo, Deklaracija 10 zapovesti, ideja stvaranje treće političke snage), od kojih su neki kasnije delimično i realizovani. Srećom, simbol i ideja pokreta Otpor! je delimično internacionalizovana i nastavlja da živi i danas, bez obzira na delimične zloupotrebe. U periodu do početka bombardovanja Otpor! je bio mala grupa aktivista u potpunostii organizovana prema znanju i sposobnostima u službe, sa jasnim sistemom odgovornosti i subordinacije, uz jedno poltičko telo (Krizni štab) na kome su svi članovi imali jednako pravo glasa. U tom periodu, prema saznanju članova "Šta hoćeš", Otpor nije primio ni jednu veću domaću ili stranu donaciju, već je proizvodnja ideja i rad uglavnom bio zasnovan na pomoći u uslugama građana Srbije, podršci etabliranih nevladinih organizacija (CZKD) ili partija (DS, SDU). Samom početku rada pomogla je činjenica da su postojale nerealizovane projektne aktivnosti ili dug u uslugama neposrednih proizvođača štampanih i drugih promo materijala od zabranjene izložbe "Kako se ti zoveš?" i lista "Buka".

U osnivanju i radu Otpora! učestvovali su sledeći članovi Šta hoćeš:

- Rastko Šejić, šef Marketinga Otpora!

- Budimir Marković, koordinator Mreže Otpora!

- Aleksandar Jovanović, šef Video produkcije u okviru Marketinga Otpora!

- Vladimir Lešić, inicijator Muzičke i koncertne produkcije u okviru Marketinga Otpora! (zajedno sa Zlatkom Jošićem, koji kasnije na sličnim projektnim osnovama formira Koncertnu agenciju B92)

- Mališa Vučković, prelom i dizajn štampanih materijala Otpora!

- Uroš Majstorović, aktivista i član Socijaldemokratske omladine, koja je pored članova omladine Demokratske stranke, bila najaktivnija u inicijalizaciji Otpora!